Nikola Čavić, direktor razvoja kompanije Nordeus, osnivač Asocijacije industrije video igara Srbije i član našeg Izvršnog odbora u intervjuu sa portal Bizlife diskutuje o potencijalu gejming industrije za našu zemlju. Prenosimo tekst u celosti.
Video igrice su odavno preskočile nivo obične zabave i postale jedna od najunosinijih grana industrije zabave. Globalno gledano, gejmerska industrija poslednjih deset godina beleži zaradu od 100 miliona dolara. Tako je ostavila daleko iza sebe i filmsku i muzičku industriju koje su zajedno 2016. godine uspele da inkasiraju 55 miliona dolara. Od perioda Super Marija, do Counter Strike-a, danas je ponuda video igrica veoma široka, a profesionalni igrači dobili su status ozbiljnih „sportskih“ zvezda poput onih iz NBA lige.
Rastući trend ove industije nije zaobišao ni Srbiju. Iako je gejmnig skup sport u Srbiji, a za neke konzole ili video igrice treba izdvojiti skoro celu prosečnu platu, to ne znači da i mi nemamo šta da ponudimo svetu. Pre nekoliko godina britanski portal MVC koji prati ovu vrstu industrije, objavio je da Srbija na polju video igara nikako ne zaostaje za tržištem u Evropi ili Americi.
VIDEO IGRICE – SRPSKI IZVOZNI ADUT
Prema rečima Nikole Čavića iz Asocijacije industrije video igara Srbije kod nas se, prema nezvaničnim statistikama, ovom oblašću bavi oko 1.500 ljudi. Grubo govoreći, kompanije koje se bave razvojem video igrica zajedno imaju prihode od oko nekoliko desetina miliona evra godišnje. S obzirom na to da se većina ovih igrica plasira na globalno tržište predstavljaju veliku izvoznu šansu za Srbiju.
„Dakle, domaće gejming kompanije plasiraju svoje proizvode (igre) u inostranstvo i kroz njihovu prodaju unose kapital u zemlju. Ovo ne govorim samo kao predstavnik Nordeusa i udruženja koje okuplja ovu i druge gejming kompanije, već i kao aktivni član Inicijative Digitalna Srbija iza koje stoji sada već 16 kompanija iz oblasti softvera, telekomunikacija, konsaltinga, medija, bankarskog sektora, itd. U manifestu ove organizacije gejming je istaknut kao jedna od „velikih šansi“ za Srbiju, odnosno jedna od privrednih grana u kojoj Srbija može da postigne ogroman rast i značajno mesto na svetskom tržištu”, objašnjava Nikola Čavić.
DOBIT MILIONSKA, ALI INVESTICIJE RIZIČNE
On dodaje da je zbog globalnog rasta tražnja za stručnjacima u ovoj industriji ogromna što dovodi do toga da su oni izuzetno dobro plaćeni i spadaju u visoko kvalifikovanu radnu snagu.
Koliko je gejming industrija unosna pokazalo se na svetskom tržištu, gde je zarada u proteklih deset godina skočila za 300 odsto. Industrija video igara je perspektivna jer omogućava malom timu ljudi, sastavljenom čak i od tri ili četiri osobe, da plasira svoju ideju na svetsko tržište. Odnosno da plasira svoj proizvod milionima ljudi.
Ipak, naš sagovornik ističe da upravo zbog ovako niske barijere za ulazak na svetsko tržište kompanije su izložene većem riziku jer je i konkurencija brojnija. Zato svako ko misli da bi trebalo da uloži u ovakvu jednu firmu treba da razmisli da je spreman da preuzme i rizik ulaganja i rizik poslovanja.
S druge strane, svakome ko želi da gradi svoju karijeru u ovoj industriji može imati i više nego blistavu budućnost. To naravno ne znači da svako ko je pasionirani igrač video igara može preko noći da dođe do posla u gejming industriji, već je za to potrebno znanje i vreme.
„Što se tiče karijere, rast koji se dešava u ovom sektoru globalno i tražnja za stručnim ljudima iz svih oblasti, od marketinga do programiranja, znači da je rizik za započinjanje karijere u ovoj oblasti veoma nizak u odnosu na vecinu drugih privrednih grana. Takođe, ako gledamo dugoročno iz perspektive rizika od automatizacije posla, gejming spada u kreativne industrije, gde se poslovi jako teško mogu automatizovati,” smatra Nikola Čavić.
LJUDI NAM NE MANJKA, ALI ŠTA NAM FALI?
Stručnjak u IT sektoru ne obuhvata samo programera, developera, već čitav niz stručnjaka koji pre svega moraju kreativno da razmišljaju.
„Gejming kompanije imaju potrebu za veoma razlicitim talentima. Potrebni su game masteri, tj. stručnjaci za igre koji pomažu da se one učine boljim, umetnici koji dizajniraju i crtaju svetove, programeri koji te svetove pretvore u igre, marketing stručnjaci koje te iste igre plasiraju na tržište, community menadžeri koji vode dijalog sa igračima nakon što se igra objavi, i razne druge profesije podjednako doprinose i prave jednu gejming kompaniju. Dakle, ako neko zeli da se oproba u ovoj industriji, postoji zaista mnogo nacina za to”, kaže Čavić.
Plan domaće Asocijacije industrije video igara je da Srbija postane jedan od svetskih centara za razvoj video igrica. Međutim, prema rečima našeg sagovornika ljudstvo nam ne manjka, ali su problem znanje i kapital. Zato je, i jedno i drugo, nephodno crpeti iz inostranstva. Takav jedan veliki korak planiran je za oktobar kada je zakazana svetska konferencija Casual Connect. Beograd će se tako priključiti svetskim metropolama Los Anđelesu, Berlinu, Londonu, Singapuru, koje su poznate kao svetski centri za razvoj video igrica.
NOVA INDUSTRIJA RAĐA NOVI SPORT
Ukoliko se odmaknete od televizijskih prenosa, vrlo često na raznim gejmerskim portalima možete pročitati tekstove koji liče na izveštaje sa pravih fudbalskih utakmica. „Završetak zvanične sezone, učesnici play off-a, sinoć je prikazan izvandredan meč”. Deluje kao da se priča o paralelnim univerzumima. Ali verovali ili ne, neka od prvenstava imaju veću zaradu nego ATP Masters turniri. Priča se da će možda ovaj e sport postati i deo Olimpijade 2024. u Parizu. S obziroma na to da je ova industrija namenjena mladima do 30 godina, ekspanzija je neizbežna. Ostaje pitanje da li će Srbija upotrebiti tiket i zaigrati na svetskoj sceni ili će i ova industrija ostati naša neiskorišćena šansa.
