Algoritamska pismenost (ili algoritamski način razmišljanja) danas se direktno povezuju sa računarima i njihovom upotrebom u najširem smislu. Međutim, ako smo ovu vrstu znanja do pre koju godinu vezivali isključivo za računarska zanimanja, danas možemo reći da algoritamska pismenost nije potrebna samo programerima. Ona je sada važna u svakoj profesiji – bilo da ste lekar, psiholog, biolog ili arheolog, bilo da se bavite poljoprivredom ili slikarstvom, algoritamsku pismenost treba razumeti kao novu veštinu i znanje, a njenu primenu kao alat koji koristimo na poslu, bez obzira čime se bavimo.
ALGORITAMSKO PLANIRANJE LETOVANJA
Mi danas živimo u takozvanom „društvu koje pokreću podaci“ (engl: data driven). To, između ostalog, znači da veliki broj odluka u našem životu, kao što je na primer gde ćemo ići na letovanje, donosimo na osnovu ogromne količine podataka koje je potrebno analizirati. Kada biramo hotel u kome ćemo odsesti, gledamo kako je taj hotel ocenjen od strane gostiju, koliko je daleko od plaže, da li se cene razlikuju od agencije do agencije i slično i na osnovu toga donosimo odluku da li taj smeštaj ispunjava naše zahteve ili ćemo ipak potražiti neki drugi.
Istovremeno sagledajmo ovaj primer, ali iz ugla turističke agencije koja formira cenu i ponudu hotela. Cene hotela se u toku sezone odmora menjaju, isti hotel će imati različitu cenu u maju i avgustu. Na cenu smeštaja utiče i kurs evra, ponuda konkurentskih agencija, kao i još nekoliko faktora. To znači da osoba koja radi u turističkoj agenciji mora redovno i brzo da ažurira cene uzimajući u obzir sve faktore koji na cenu u tom trenutku utiču kako agencija bi ponudom privukla što veći broj ljudi i pritom zaradila. Takav zadatak se više ne može efikasno i brzo obaviti tako što će se svi prikupljeni podaci zapisivati na papir, pa uzeti digitron i onda računati.
Dakle, ono što turistička agencija treba da uradi je da u najvećoj meri automatizuje taj proces – najpre da izdvoji one hotele kod kojih je potrebno promeniti cenu, zatim da ih sortira recimo po broju zvezdica, pa će ono što je identično za sve hotele (na primer promena kursa) odmah uneti u formulu. Konačno, agencija dobija nove cene koje će uporediti sa starim pre nego što ih objavi i videti da li ima nekih odstupanja.
Sve to, naravno, treba raditi uz pomoć računara. Neće uvek postojati posebna opcija nekog programa koja u jednom potezu računa tačno ono što nam treba, već se od službenika turističke agencije koji treba da donese odluku o ceni noćenja očekuje da sam osmisli kako da razloži zadatak u više poteza tako da što bolje iskoristi računar radi automatizacije. Upravo ta veština razlaganja problema na način pogodan za automatizaciju je jedna od ključnih sposobnosti u okviru algoritamske pismenosti. Iz svega što smo do sada napisali nameće se pitanje da li onda algoritamska pismenost treba da se razvija kod dece još od osnovne škole? Odgovor je DA.
DA LI TO ZNAČI DA SVAKO DETE TREBA DA BUDE PROGRAMER
Ne. Naprotiv, dete koje iskazuje talenat za fiziku, biologiju, slikarstvo, astronomiju ili bilo koju drugu profesiju treba podržati u tome da svoje znanje i talenat na tom polju proširi, a savremene tehnologije i razumevanje kako one rade treba iskoristiti kao alat koji će detetu sutra biti neophodan da bi dobro obavljalo svoj posao.
To u praksi znači da će, na primer, budući astronom pored toga što posmatra kretanje nebeskih tela koristiti i obimne podatke koji se danas prikupljaju iz svemira da bi napravio modele i projekcije budućih kretanja nebeskih tela. On nije programer, ali koristi programske jezike kako bi mogao da obradi i analizira prikupljene podatke i na osnovu toga predvidi dalja ponašanja u kosmosu.
Algoritamska pismenost je odavno izašla iz domena samo računarskih zanimanja zbog čega je važno da danas svako dete razvije ovu veštinu i zna kako da je primeni bez obzira koji poziv će sutra izabrati.
Katarina Anđelković, koordinatorka programskih aktivnosti u Fondaciji Petlja
