U prethodne tri industrijske revolucije Srbija nije bila među pobednicima. Možda zato ne možemo da poverujemo da prvi put u istoriji imamo znanja i sposobnosti da budemo među liderima. A, imamo. I možemo. Čak i u poljoprivredi, digitalizacija može da donese ogromne pozitivne promene.
Uvođenje parne mašine, industrijalizacija i računari stigli su u Srbiju sa zakašnjenjem, kao odjek velikih promena u svetu. Prethodne tri industrijske revolucije iznedrile su svoje pobednike – Veliku Britaniju, SAD, Japan – zemlje koje su u decenijama nakon nastalih promena prednjačile u svetskoj ekonomiji. Srbija, opterećena svojom istorijom, geopolitičkim kontekstom, gubitkom stanovništva, niskim nivoom obrazovanja, finansijama, nije bila među tim pobednicima.
Verovatno baš zbog toga teško prihvatamo da iz ove tekuće, četvrte industrijske revolucije, Srbija može da izađe kao pobednik. Ne možemo da poverujemo da prvi put u istoriji, možda sasvim slučajno, imamo znanja i sposobnosti da budemo među liderima u nečemu. A, imamo. I možemo.
Četvrta industrijska revolucija, ili digitalizacija kako je često nazivana, odnosi se na primenu različitih tehnologija koje omogućavaju fuziju stvarnog i digitalnog sveta.
Digitalizacija se ne ogleda samo u programiranju, korišćenju online formulara umesto odlaska na šalter ili povezivanju različitih baza podataka. IT, veštačka inteligencija, robotika, internet stvari, 3D štampa, nanotehnologija samo su neke od danas zrelih tehnologija koje imaju potencijal da iz osnova promene svet u kom živimo.
Jedan od sektora od velikog značaja za Srbiju, koji je tradicionalno percipiran kao privredna grana sa malim potencijalom za digitalizaciju jeste poljoprivreda. Međutim, digitalizacija može da donese ogromne pozitivne promene u toj oblasti. Na svetskom nivou, poljoprivreda se suočava sa ogromnim izazovom: da bi se ishranilo čovečanstvo, 2050. moraće da se proizvede skoro dva puta više hrane nego danas. Neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta skoro da više nema, a postojeće agrotehničke mere ne mogu da obezbede potreban rast. Srbija se suočava sa ekonomskom (ne)održivošću poljoprivredne proizvodnje koja posebno pogađa male proizvođače.
Kao deci, često su nam govorili da je zemljište u Vojvodini toliko plodno da bi naša poljoprivreda mogla da hrani čitavu Evropu. Ali, nikada nije. Digitalizacija je naša istorijska šansa da to promenimo. Digitalizacija predstavlja jedino rešenje danas dovoljno zrelo da odgovori na ove izazove.
Ona je i tek samo prvi korak u uzbudljivom životu jednog podatka i osnovni preduslov da nove tehnologije kao big data pruže svoj pravi doprinos. Različiti senzori koji proizvode podatke, postavljeni na biljke i životinje, u zemljište, na dronove, robote ili satelite, omogućavaju nam da sagledamo kompleksne procese u poljoprivredi. Na primer, da razumemo zašto i najbolji proizvođači u Srbiji danas na nekim delovima svojih parcela imaju razliku u prinosu od nekoliko puta iako primenjuju sve agrotehničke mere – i da to promenimo. Ili da preporučimo koju sortu sejati na kojoj parceli tako da se bez ikakvih dodatnih novčanih ulaganja istovremeno poveća prinos i smanji rizik za poljoprivrednika. Ili da do sada nedostupnim podacima podržimo bankarski i sektor osiguranja tako da njihovi proizvodi postanu dostupniji poljoprivrednicima.
Ipak, digitalizacija poljoprivrede, ili bilo koje druge privredne grane, nije zadatak koji može rešiti samo jedna institucija. Domaći IT sektor je solidan i već se pokazao spremnim da doprinese ovom procesu. Prelazak sa, danas preovlađujućeg, outsourcing modela IT kompanija na razvoj sopstvenih proizvoda može da obezbedi da značajna dodata vrednost ostane u Srbiji. Okupljeni kroz Inicijativu Digitalna Srbija, zajedno znamo i možemo da srpsku privredu i društvo transformišemo u jednog od lidera četvrte industrijske revolucije.
Vesna Crnojević Bengin, pomoćnik direktora Instituta BioSens, članice Inicijative Digitalna Srbija
