Nebojša Bjelotomić iz naše članice New Frontier Group u intervjuu za „Politiku“ iznosi svoje stavove o tehnološkoj revoluciji koja je počela, uticaju veštačke inteligencije na svet oko nas i poslove koje danas obavljamo.
Nebojša Bjelotomić je član Inicijative „Digitalna Srbija“. Iako mu je košarka bila pasija i deo mladosti, ipak NBA liga nije bila motiv njegovog odlaska u Ameriku, već stipendija Bostonskog univerziteta. Završio je biomedicinski inženjering što mu je omogućilo da radi na razvoju proteinskih čipova. Nakon što se ostvario na tom profesionalnom planu, vratio se u Srbiju, gde gradi karijeru u multinacionalnim kompanijama. Nebojša je već nekoliko godina na čelu kompanije „Saga“. Fokusira se na nove tehnologije i proizvode i na sve ono što čini nove proizvode iz oblasti veštačke inteligencije.
Pitamo ga šta sve može veštačka inteligencija, da li treba daje se plašimo? Na koji način ona menja naš život?
Promena, koje veštačka inteligencija donosi, ne treba se plašiti, sigurno je da će pozitivno uticati na naš život. Automatizacija ponavljajućih radnji kod nekih poslova, povećaće kreativnost zaposlenih i kvalitet usluga. Kao najbanalniji primer naveo bih svakodnevno ispunjavanje formulara u osiguravajućim kućama. Koliko taj ponavljajući posao ubija kreativnost i želju za radom, najbolje znaju oni koji ispunjavaju te formulare.
Postoji strah da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do gubitka radnih mesta? Nebojša nam odgovara da je to najčešće pitanje sa kojim se susreće.
U poslednjih 200 godina imali smo primere podjednako krupnih i dalekosežnih promena koje su pozitivno uticale ne samo na broj i kvalitet radnih mesta, već na kvalitet života uopšte. Iz skorije istorije izdvojio bih mobilne telefone koji su promenili ne samo način poslovanja, već i života. Sigurno je da će učiniti neka radna mesta izlišnim, ali će napraviti nova. Očekuje se da će uticati na povećanje kreativnosti zaposlenih, jer će preuzeti poslove koji su ponavljajući i dosadni.
Koji poslovi će nestati, a koji će tek da se pojave?
Određene usluge, koje su sada privilegija, biće opšte dostupne. Primera radi, broj radiologa je ograničen u svetu, samim tim i broj pregleda. S druge strane, softver, koji analizira radiološke snimke, na osnovu velike baze podataka je dostupniji i pre svega, precizniji.
Bjelotomić smatra da će se u narednoj deceniji najveće promene desiti u transportu. Automobili, koje pokreću motori na unutrašnje sagorevanje, kao da će u istoriju, što će uticati na naftnu industriju i benzinske pumpe.
Automobili koji će se kretati bez upravljača takođe će uticati na određenu vrstu zanimanja. Recimo da je ovo lakši izbor po pitanju poslova koji će nestati. U poslednjih petnaestak rodina stvoreno je više podataka nego u celokupnoj prethodnoj istoriji čovečanstva. S jedne strane, to je mnogo beskorisnih stvari, ali i pravo blago. Stvoriti smisao te šume sigurno će biti među traženijim poslovima u sledećih nekoliko decenija.
I, što je važno, nove tehnologije pozitivno utiču na mlade generacije. Digitalni domoroci tj. mladi, rođeni u periodu kada je internet opšte dostupan, a mobilni telefon u svačijoj ruci, već sada menjaju društvo. Dok je informacija bila izvor prednosti za nas rođene u 20. veku, danas se takmičenje prenosi na polje kreativnosti. Tako da će generacije koje odrastaju i dolaze, biti, i jesu, mnogo kreativnije. Ako su prošla vremena pružala više šansi ljudima specijalizovanim samo za određeni posao, sada su traženiji „univerzalci“.
Takođe, prilagodljivost i snalažljivost u promenama uvek su bili dobrodošli atributi, a sad su neophodni, jer je tržište mnogo brže te su promene češće. Unapređenja u obrazovanju već su vidljiva i vredna hvale jer se mogu nositi sa globalnim primerima.
