Novo izdanje publikacije Digital Business Review koju objavljuje Nedeljnik posvećeno je fintechu. Autor teksta o budućnosti plaćanja u digitalnom obliku bez posrednika koje može da unapredi međunarodni platni promet je Darko Petrović, direktor kompanije FIS Global za Srbiju, članice naše organizacije. Prenosimo tekst u celosti.
Pojam FinTech-a u Srbiji je limitiran – povezuje se sa implementacijom chatbot-ova koji klijentima pomažu da otvore tekući račun u banci uz pomoć mobilne aplikacije, bez odlaska u filijalu. S druge strane, FinTech ima znatno širi obuhvat i predstavlja jedan od najbrže rastućih segmenata IT industrije. FinTech objedinjuje dva elementa: tehnologiju i finansije. Korišćenje inovacija i novih tehnologija obezbeđuje unapređenje finansijskih usluga, kako za korisnike (fizička i pravna lica) – tako i za provajdere (finansijske institucije). U Srbiji su prisutne neke od najvećih svetskih FinTech kompanija (IDC FinTech Rankings 2018).
Bitan segment u okviru FinTech-a je tzv. industrija plaćanja (payments), koja u poslednje vreme beleži izuzetan rast 1.900 milijardi USD u 2017. godini uz projektovani rast do 2.000 milijardi USD u 2020. godini. Akcije ovih kompanija (WorldPay) takođe beleže značajan cenovni rast. Zanimljivo je da, prethodno nerazvijene zemlje (Indija i Kina) danas imaju veći rast u ovoj oblasti u odnosu na razvijene (SAD), i to pre svega u oblasti elektronske trgovine (Amazon, Jingdong, Alibaba, eBay, Zalando), bezgotovinskim (cashless) transakcijama i alternativnim načinima plaćanja. Jedan od razloga je i taj što su prethodno nerazvijene države praktično preskočile celokupnu fazu evolucije koja je bila bazirana na korišćenju kreditnih kartica. Primera radi, ček kao sredstvo bezgotovinskog plaćanja praktično gubi značaj, dok se u SAD još uvek koristi (73,5% ukupnog svetskog prometa čekova se realizuje u SAD).
U fokusu industrije plaćanja je pre svega međunarodni platni promet (Cross-border payments) koji donosi 40% od ukupnih transakcionih prihoda. Iako se radi o zreloj industriji, prihodi banaka po ovom osnovu su još uvek značajni, preko 200 milijardi USD. Međunarodna plaćanja su u početku obavljana uz pomoć Telex sistema, koji su banke vremenom unapredile uvođenjem SWIFT sistema, koji u skoro neizmenjenom obliku funkcioniše više od 42 godine. Današnje SWIFT poruke su i dalje programirane u jeziku koj se naziva FIN, i po strukturi su veoma slične porukama prethodnog Telex sistema.
Ograničenja FIN jezika i načina plaćanja su postali usko grlo koje usporava razvoj međunarodne trgovine. Pomenimo glavne nedostatake: transakcije su skupe za klijente, kompleksne procedure zahtevaju dosta vremena i veliki broj posrednika pri čemu se devizni kurs menja sve do momenta prispeća sredstava. Moderni korisnici zahtevaju benefite digitalizacije: veću brzinu (real-time) i transparentnost uz nižu cenu transakcija, pa nije realno očekivati da međunarodni platni promet ostane neizmenjen. Napredak (ease of use) koji je FinTech doneo klijentima u domaćem platnom prometu vrši konstantan pritisak na banke u pravcu modernizacije međunarodnog platnog prometa. Brojne inicijative dolazi sa raznih strana. SWIFT je 2017. godine pokrenuo PoC blockchain inicijativu da pomogne upravljanje međunarodnih „nostro“ računa. J.P. Morgan, RBC i ANZ su kreirali IIN mrežu baziranu na DLT (distributed ledger). IBM i MasterCard rade na rešavanju sličnih problema koristeći kombinaciju blockchain-a i API. Cenralne banke Kanade (BoC) i Singapura (MAS) su u maju 2019. godine uspešno povezali svoje zasebne blockchain projekte i omogućile plaćanje bez posrednika.
FinTech fundamentalno poboljšava međunarodna plaćanja. Budućnost plaćanja je u digitalnom obliku, bez posrednika – korišćenjem neke vrste DLT-a, jedinstvenom formatu poruke i identičnoj ceni za domaće i međunarodne transakcije. FinTech donosi veću transparentost (devizni kurs i transakcija moraju biti vidljivi u svakom trenutku) i brzinu – nema čekanja „da transakcija legne“. Gubi se razlika između domaćeg i međunarodnog platnog prometa (sva plaćanja prelaze na jedinstven format), tehnologija izbacuje posrednike i smanjuje troškove, regulativa se harmonizuje i standardizuje. To znači da o budućim rešenjima odlučuju korisnici!
