Blokčejn (engl. Blockchain) je u prethodnih godinu-dve postao jedna od stvari o kojima se najviše priča – i to ne samo u svetu tehnologija.
Verovatno glavni razlog za to leži u vrtoglavom rastu vrednosti kriptovaluta, ali i rastu njihovog broja (trenutno ih ima preko 1000). Kriptovalute su negde između matematike, sociologije, ekonomije, prava i politike. Zato ne čudi zašto veliki broj ljudi (uključujući i IT stručnjake i programere) ne zna mnogo o ovoj temi. Blokčejn ipak daleko prevazilazi tehnologiju na kojoj su zasnovane kriptovalute.
ŠTA JE BLOKČEJN?
Osnovni koncepti su razvijeni u originalnom dokumentu Satoshi Nakamota iz 2008. pod naslovom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System.
Svojim radom, Satoshi je postavio osnove Bitcoina u kojima stoji da baza podataka nije sačuvana na jednom mestu odnosno serveru, već je decentralizovana. Umesto da svako na svetu ima svoje posebne knjige i vodi zasebnu evidenciju transakcija, glavna knjiga je jedna, sadrži sve transakcije, javna je i u vlasništvu svih.
Kada neko pošalje Bitcoin sa jedne adrese na drugu, transakcija je vremenski obeležena i zabeležena kod svakog učesnika sistema. Niko ne može da prevari sistem i pošalje nešto što nema u svom vlasništvu.
BLOKOVI I RUDARENJE
Zamislimo sada da kao što svaka strana u knjizi ima određen prostor, postoji i određen prostor pre nego što moramo da okrenemo stranicu i počnemo da ispisujemo novu na blockchainu. Stranice knjige u slučaju blockchaina predstavljaju blokovi. Članovi mreže koji vode evidenciju transakcija u bloku ga verifikuju i zaključavaju. Za ovaj njihov rad mreža ih nagrađuje bitcoinom i taj proces nazivamo rudarenje (cryptocurrency mining).
PROBLEM VIZNATIJSKIH GENERALA
Onda kada raspodelimo glavnu knjigu koja sadrži sve transakacije nastaje još jedan problem koji je definisan u informatici i teoriji igara — alegorija nazvana “Problem vizantijskih generala” (The Byzantine Generals Problem). Određen broj ljudi koji održava mrežu može da odluči da promeni nešto u svoju korist.
Zamislimo veliku srednjevekonu vojsku koja je opkolila grad, sa mnogo divizija i generala na čelu tih divizija. Oni moraju da postignu konsenzus kada da izvedu koordinisani napad na grad. Nijedan od generala ne može da vidi ostale, niti nekog glavnog generala. Mogu da komuniciraju samo preko glasnika, što nas dovodi do problema razmene informacija.
Istovremeno, nismo sigurni da su svi generali lojalni vojsci. Neki od generala su izdajnici koji su potplaćeni od neprijateljske strane i ne žele da se konsenzus između lojalnih postigne. Lojalni generali žele da napadnu grad, ali potrebna im je istovremena većina. Dakle, potreban je način da svi lojalni generali odluče na isti način o napadu, a da manji broj izdajica ne natera lojalne da uvaže loš plan.
Lojalni generali će postupiti kako se očekuje u skladu sa algoritomom, dok će izdajnici postupiti kako god oni žele. Problem vizantijskih generala prikazuje izazov postizanja konsenzusa u raspodeljenim, decentralizovanim sistemima u kojima: a) ne postoji dobar protok informacija i b) postoje protivnici sistema.
Pretpostavimo sada da su generali iz alegorije učesnici raspodeljene mreže koja je bazirana na blockchainu.
Glasnici su način komunikacije kojim raspolažu u okviru mreže. Cilj većine odnosno lojalnih generala jeste da odluče da li da se neka informacija unosi u raspodeljenu bazu podataka odnosno da li je tačna ili ne. Lojalni generali su učesnici sistema koji žele da mreža funkcioniše prihvatanjem samo tačnih informacija. Izdajnici su bilo koji učesnici koji žele da falsifikuju informacije ili unesu netačne infromacije u bazu podataka.
Bitcoin predstavlja rešenje ovog problema jer daje podsticaj i nagrađuje dobro ponašanje i čini veoma skupim potez da se mreža napadne za šta su, uzgred, nagrade male.
Algoritam mora da garantuje da bez obzira na to šta izdajnici urade, lojalni generali neće samo postići konsenzus, nego će se složiti oko najboljeg rešenja u interesu većine.
Posledica ovoga je da blockchain sistemi omogućavaju razmenu bilo kog digitalnog dobra od strane jednog korisnika na internetu do drugog na siguran i bezbedan način, jer omogućavaju decentralizovani konsenzus. To može biti digitalni novac, ugovor, dokaz o vlasništvu nad fizičkim dobrima, hartije od vrednosti…
Tekst je realizovan u saradnji sa Starit – om.
