Predsednik našeg Upravnog odbora Branko Milutinović u decembarskom izdanju AirSerbia inflight magazina ELEVATE govori o godini za nama, šta smatra pobedama „Digitalne Srbije“ i koje bitke su tek pred nama. Prenosimo tekst u celosti.
Branko Milutinović jedan je od osnivača i generalni direktor Nordeusa, jedne od najuspešnijih i najnagrađivanijih gejming kompanija u Evropi, a od maja 2017. godine i predsednik Upravnog odbora Inicijative „Digitalna Srbija“. Bio je među pokretačima ove jedinstvene neprofitne organizacije sa velikom, za neke i utopističkom misijom – da Srbija u narednih 10 godina dođe u red vodećih digitalnih ekonomija.
Koliko realno ta ideja deluje danas, dve godine kasnije?
Ideja nije utopistička. Svet se menja brže nego ikad. Većina poslova danas neće postojati za nekoliko decenija. Ali nastaće mnogo novih. Doći će do preraspodele u kreiranju vrednosti iz koje će profitirati oni koji se najbrže prilagode automatizovanom i digitalnom svetu. Verujem da imamo šansu da ne samo preživimo, već i izađemo kao pobednici iz Četvrte industrijske revolucije jer je u njoj kapital, koji nam nije prednost, manje važan nego kreativnost i ekspertiza u prirodnim i tehničkim naukama. A naše društvo baš u njima ima veliku tradiciju i uspeh. Već imamo svetski vodeće kompanije u oblasti bioinformatike, video igara, digitalne poljoprivrede, itd. Mnogi od njih su u Inicijativi „Digitalna Srbija“ gde zajedno pokušavamo da stvorimo okruženje u kome će ti pojedinačni uspesi postati pravilo. Kad pogledam šta smo sve uradili i koga smo sve uključili u ovu borbu, nemam sumnje da je Srbija o kakvoj smo dugo maštali zaista moguća. Bliže smo nego što možete da pretpostavite.
Bavite se širokim spektrom tema. Kako dolazite do definicije problema koji želite da rešite?
U „Digitalnoj Srbiji“ su danas 32 vodeće kompanije iz najrazličitijih privrednih grana: IT, telekomi, banke, startap habovi, naučne, farmaceutske, konsultantske i medijske kuće. U tom dijalogu definišemo probleme i kreiramo konkretna, kvalitetna rešenja koja možda ne odgovaraju svakome individualno, ali dugoročno pomeraju celo društvo napred. Ključni problemi i rešenja su u oblasti obrazovanja, pravno-poslovnog okruženja, podrške startapima, ali i sveukupnoj promeni svesti da imamo šansu, i gde ona leži.
Prilikom nedavne posete Beogradu, čuveni fudbalski trener Žoze Murinjo održao je predavanje u Nordeusu
Na šta ste u radu vaše organizacije tokom 2019. najponosniji?
Uradili smo mnogo u različitim domenima, ali meni najdraži uspeh je to što smo spojili nespojive svetove da bismo pokrenuli program Master 4.0. Na ovom projektu smo povezali 10 državnih fakulteta, 75 kompanija, naše najbolje profesore sa predavačima iz inostranstva i stvorili program na koji su i studenti i privreda dugo čekali. Kroz ovaj program, 100 studenata u Beogradu, Nišu i Kragujevcu će učiti o veštačkoj inteligenciji, blokčejnu, preduzetništvu, ali i sticati biznis znanja potrebna da se sve te linije koda pretoče u proizvode za svetsko tržište. Master 4.0 je dokaz da u Srbiji imamo znanje, samo je potrebno da eksperti sednu za isti sto i odluče da rade zajedno. Žao mi je što takav program nije postojao na beogradskom ETF-u kad sam ja studirao. Ali još više drago što će neki novi klinci imati veću šansu da iz Srbije naprave svetski uspeh.
Kroz svoj rad pokušavate ne samo da „sredite kuću“ kroz podršku digitalnoj ekonomiji, već i da pozicionirate Srbiju u međunarodnim okvirima?
Digitalnu privredu ne možete da razvijate oivičeni granicama. Novosadski blokčejn startap se meri sa blokčejn startapom iz San Franciska. Niški gejming studio želi da privuče pažnju investitora iz Londona. U digitalnom biznisu, vaši korisnici su na svakom kontinentu. Zato smo odlučili da izmerimo domaći startap ekosistem u odnosu na svet i upišemo Srbiju na najrelevantniju svetsku startap mapu, kao jedinu tačku od Berlina do Tel Aviva. Od sada, kada investitor pogleda ka ovom delu sveta, vidi samo nas. Pobeda koju je ove godine digitalna industrija odnela je i otvaranje mogućnosti da se iz Srbije naplaćuju aplikacije u Guglovoj prodavnici, što je tržište od preko 30 milijardi dolara godišnje. Ponosan sam što su ljudi iz redova „Digitalne Srbije“ na ovome radili zajedno sa Serbian Entrepreneurs, organizacijom koja okuplja naše uspešne tehnološke preduzetnike u inostranstvu.
Šta možemo da očekujemo od „Digitalne Srbije“ sledeće godine?
Kroz istraživanja koja smo sproveli, naučili smo da su dva najveća izazova domaćih startapa nedostatak investicija i nedovoljna razmena znanja. Ovu godinu završavamo okupljanjem preko 20 poslovnih anđela, uspešnih pojedinaca koji žele da ulože novac u domaće startape, ali i da im pruže mentorsku podršku. Očekujem da će 2020. doneti velike rezultate ove inicijative. Pored toga, nastavićemo da insistiramo na prilagođavanju zakonske regulative vremenu u kome živimo. Kao jednu od najvećih zakonskih prepreka na tom putu vidimo Zakon o deviznom poslovanju koji u digitalnom svetu predstavlja neku vrstu gvozdene zavese oko naše zemlje.
