Novosadska kompanija Vega IT Sourcing razvija softverske proizvode za neke od najvećih IT giganata sveta, i nedavno je obeležila Nedelju sreće – upotpunivši svoje prostorije bezbrojnim balonima. Nijedan osmeh zaposlenih nije bio usiljen, nijedan razgovor isprazan i besmislen. Ovakva atmosfera bila je vizija osnivača kompanije, a jedan od njih, Saša Popović, objasnio nam je kako se u digitalnoj ekonomiji može doći do velikog uspeha praktično ni iz čega, što bi možda mogla biti i najdelotvornija motivacija mnogima.
Tokom studija elektrotehnike, najveći saveznici u izučavanju IT i preduzetničkih veština bili su Vam beskrajni potencijal interneta, koji vas je naučio onome što niste dobili od obrazovnog sistema, ali što je još važnije, i vaš dugogodišnji prijatelj i današnji partner u firmi, Vladan Ostojić.
Još na početku studija, nas dvojica smo zajedno studirali, živeli u istoj sobi u studentskom domu, radili zajedno, programirali i maštali da ćemo jednog dana osnovati svoju kompaniju. Zajedno smo se zaposlili i radili zajedno, ali i sticali uvid u dobre i loše strane rada u kompanijama. Na osnovu toga smo konstruisali viziju kompanije u kojoj ćemo nas dvojica pre svega biti srećni, u koju ćemo rado dolaziti svakog jutra, i u kojoj ćemo biti okruženi srećnim ljudima koji vole ono što rade – ljudima koji su bolji od nas i koji nas dopunjuju. Konačno, 2008. godine smo odlučili da stvorimo takvu kompaniju.
Po čemu se jedna moderna srpska firma razlikuje od „tradicionalne“? Kakav je „mentalni sklop“ predvodnika firme kao što je Vega IT Sourcing?
Rekao bih da je pre svega razlika u načinu vođenja kompanije. Mi to radimo kao lideri a ne kao menadžeri. Mi smo kompanija bez tradicionalne „vertikalne” hijerarhije, nema slojeva menadžmenta, svako može da razgovara sa svakim, svako ima svoju odgovornost koju ne može ni na koga da prebaci. Takođe, moji partneri i ja smo uvek dostupni kolegama, da saslušamo njihove probleme, da sagledamo njihov potencijal i usmerimo ih. Mi nemamo svoje kancelarije, svake nedelje sedimo sa drugim kolegama i upoznajemo njihov radni dan, atmosferu, i pomažemo im. To nas na dosta pozitivan način razlikuje od drugih.
Kako pronalazite prave ljude za svoju firmu? Šta mora da poseduje mlad čovek koji stremi ka digitalnoj ekonomiji i profesijama budućnosti?
Ono što je kod nas posebno važno, možda i važnije nego u nekim drugim industrijama, jeste želja za učenjem i usavršavanjem. U našoj industriji se stvari menjaju iz dana u dan, i mi to moramo da pratimo. Zato je bitno imati ljude koji žele da uče i rade na sebi, pritom ne mislim samo na ljude koji će biti dobri softverski inženjeri već i ljudi sa dobro razvijenom emotivnom inteligencijom. To su ljudi koji samostalno rade, razmišljaju, koji su proaktivni, kreativni, ljudi sa kojima ćemo doći zajedno do većih profita i samim tim boljih uslova za rad i život svih njih. Najbitnije je da su to dobri ljudi, volim da budem okružen ljudima koji su prijatni za saradnju, imaju pozitivan pogled na svet.
Kako digitalna ekonomija „putuje“ u manje gradove i manje sredine uopšte? Koje su prednosti ove „tihe“ decentralizacije, a koji su izazovi?
Definitivno vidim digitalnu ekonomiju, ali posebno IT industriju, kao priliku za decentralizaciju kod nas, jer uz vrlo mala ulaganja je moguće stvoriti uspešan biznis. Potrebna je samo osnovna infrastruktura da bi se osnovala kompanija poput naše. Praktično vam je dovoljna struja i internet. To možemo da radimo u Beogradu, Novom Sadu ili bilo kojem manjem mestu u Srbiji. Dodatno bi pomoglo da u manjem mestu postoji neki tehnički fakultet, i tu je dobar primer Zrenjanin gde smo otvorili kancelariju pre dve godine. Primetili smo da nam iz Zrenjanina dolaze dobri programeri i omogućili smo im da ostanu u svom gradu i imaju dobar posao.
Vaša kompanija uglavnom sarađuje sa klijentima u inostranstvu. Kako vidite odnos između pružanja digitalnih usluga i kreiranja sopstvenih digitalnih proizvoda?
Najveći deo IT industrije u Srbiji i počiva na outsourcing firmama, i u tome leži ogromna prilika – uz vrlo mala ulaganja dobijate biznis koji vam donosi ozbiljan novac, ozbiljan profit u prvoj godini od osnivanja. Mi smo ovu kompaniju, koja će ove godine imati preko 6 miliona evra prihoda i preko 2 miliona evra neto dobiti, osnovali sa manje od 4 hiljade evra kompletnih ulaganja. To može da uradi veliki broj ljudi u Srbiji ako završe studije koje smo mi završili, rade na sebi, uče.
Nemojte pogrešno da me razumete – ja nisam isključivo za outsourcing. Moji partneri i ja smo više puta ulagali u proizvode, i definitivno nam se sviđa ideja oko razvoja digitalnih proizvoda. Outsourcing tu nije nešto negativno, naprotiv, to je dobra početna tačka za inicijalni kapital kojim možete doći i do razvoja proizvoda.
Kompanija Vega IT aktivno učestvuje u digitalnom „opismenjavanju“ mladih, kao i razbijanju „straha“ od ostanka u Srbiji. Koliko je važno upoznati ih sa dobrim primerima u preduzetništvu? Može li se ista metoda primeniti na roditelje?
Kada je reč o roditeljima, verujem da tu zapravo jedino i pomaže prikazivanje dobrih primera. Ne vidim da se dovoljno priča o dobrim primerima iz našeg preduzetništva, kompanijama koje su započele put od malog kapitala kao što smo to učinili mi. To je rešenje za njih, ali za decu je bitno da se i obrazovni sistem menja na bolje, u smislu da se deca ne uče samo gradivu i tehničkim stvarima koje moraju da znaju napamet, već da se radi i na emocionalnoj inteligenciji, prepoznavanju potencijala.
Ne sme se forsirati prosek, deca koja pokažu veći potencijal moraju dobiti priliku da nauče više, da im se pokaže šta je to preduzetništvo i da se tome uče od najmlađeg doba.
Ja znam neke dobre primere u školama koje to rade, a mi imamo program stručne prakse za srednjoškolce i studente, kao i program koji poziva direktore škola i nastavnike da povedu svoje đake u obilazak naše firme, da im pokažu da uspešne firme postoje, da mogu da imaju odlične uslove za rad, da od svog znanja i rada mogu lepo da žive. Tako se najbolje motivišu deca, i to radimo sa ranim srednjoškolcima i kasnijim osnovcima.
Tako se deca spasavaju iz polu-beznadežnog stanja i počinju da veruju da nešto može da se dobro uradi u Srbiji.
