Današnje bankarstvo, kao jedan od predvodnika digitalizacije, podrazumeva da je donošenje svih odluka zasnovano na velikoj količini podataka i ne priznaje „grešku u sistemu“ kao opciju.
Ako želimo savremeno društvo, tako bi trebalo da bude i u svim institucijama u našoj zemlji – stav je koji dele Nataša Rađenović Živanović, menadžer odeljenja za odnose sa klijentima Societe Generale banke, i njen kolega Darko Krulj, ekspert za takozvanu „nauku o podacima“, odnosno Data Scientist.
Digitalizacija je, čini se, danas više nego dobrodošla u bankarstvu?
Nataša: Nije samo dobrodošla već je uveliko u toku. Banke su puno napredovale u svojim internim procesima, i to je svakako jedan od osnovnih preduslova da digitalizacija dopre i do klijenata. Koncept „užurbanosti oko svega“ gurnuo je banke u digitalizaciju da bismo odgovorili na zahteve klijenata što efikasnije.
Kako se danas ”rudare podaci“, koja je poenta i korist tog pristupa poslovanju? Kako biste svoju profesiju objasnili nekome ko nije vičan kompjuteru, a kamoli upoznat sa terminom Data Scientist?
Darko: Svet se promenio, i skoro da više ne postoje digitalno „nepismene“ osobe. Moja majka iako u svojoj 77. godini nema formalno tehničko obrazovanje, umesto da čeka u redu za banku, ona sasvim normalno preko m-bankinga sve završi, dok sedi sa drugaricama na kafi i kolačima (smeh). Moja kćerka od samo sedam godina uvek prati na mom telefonu koliko smo koraka prešli, a kada se pravim da smo se izgubili negde, njoj nije logično što nisam otvorio aplikaciju sa mapama. Kada ne znam da odgovorim na neko od mnogih pitanja, njoj je čudno što nisam odmah proverio na Guglu.
Ja bih svoj posao pokušao da objasnim jednostavno – moj zadatak je da primenom informacionih tehnologija pomažem određenoj osobi da poboljša svoj kvalitet života. Konkretno, u bankarstvu pomažemo ljudima da lakše koriste aplikacije, najbolje prepoznaju proizvod koji je zaista dobar za njih. Nama nije ideja da samo prodamo nešto što klijentu nije potrebno, jer to nije rešenje. Mogao bih sve navedeno da objasnim kroz složene algoritme, ali poenta je da uvek umemo sve da ispričamo jasnim, razumljivim jezikom, i takav pristup svima pomaže da demistifikuju nove tehnologije i digitalizaciju.
Kako se prate trendovi u jednoj ozbiljnoj banci i koliku ulogu o tome ima svest o digitalnoj ekonomiji?
Nataša: Banke su sve više otvorene za digitalizaciju i inovacije, tom trendu pomažu nove generacije i globalna modernizacija društva, jer fokus banke je na klijentu i njegovim potrebama. Digitalni kanali postaju jako važni kao i prepoznavanje potreba klijenta uz pomoć dostupnih podataka i njihovoj obradi. Na te teme smo zaista fokusirani…
Koliko je ova „grana“ poslovanja na dnevnom nivou naporna za jednog eksperta? O kojoj količini informacija pričamo u širem smislu?
Darko: Svoj posao doživljavam kao kreativan i dinamičan, i kao svakodnevnu igru i zabavu. Niti je stresan niti je naporan, već je nešto što može da vas ispunjava. Jako je prijatno raditi sa mnogo kolega koje imaju veliko poverenje u vas i sa njima razmenjivati ideje. Data Scientist je neko ko rešava probleme, ali probleme mu prvo morate približiti.
Količina podataka, u zavisnosti od zadatka, može biti i veoma mala, ali je pritom povezana sa izuzetno složenim algoritmima. Ponekad ne pronađemo apsolutno ništa, a ponekad se desi neki „dragulj“ zbog kojeg je ceo kolektiv ponosan.
Kako vidite budućnost novca? Može li digitalna revolucija da obesmisli naše poimanje novca i njegove upotrebe uopšte?
Darko: Papirni novac će iz čiste udobnosti vrlo brzo preći u digitalni oblik koji će imati funkcionalnost sadašnjih kriptovaluta. One, sa druge strane, neće baš uspeti da se održe, jer će države i regulatorna tela istu tu tehnologiju primeniti na postojeći papirni novac. Na taj način će digitalni novac ostati pod kontrolom, ali će sve biti pojednostavljeno. Norveška, kao što znate, planira da za sedam godina ukine papirni novac. To je neophodnost i sa strane kontrole nelegalnih radnji sa novcem, koja će biti daleko stroža.
Nataša: To je i, na kraju krajeva, stvar praktičnog trenda – Klijenti su pre sedam-osam godina voleli da imaju po deset kartica, a danas najradije ne bi poneli ni novčanik iz kuće.
Kako se u današnjem svetu punom neizvesnosti stiče poverenje klijenta, a kako se klijenti obrazuju da bi uopšte imali poverenja u svoju banku? Da li su banke saveznici digitalizacije?
Nataša: Poverenje klijenta se stiče kroz razumevanje potreba i izgradnju kvalitetnog odnosa, to su prvi neophodni koraci. Ukoliko vi dođete u svoju ekspozituru i bivate prepoznati, niste samo broj, već neko razume šta vam je potrebno, neko vas je zapamtio, to je za vas neprocenjivo. Tako je svuda, ne samo u bankama, već i u samoposluzi u koju ulazite svaki dan.
Alati koje koristimo pomažu nam da prepoznamo vaša očekivanja i da vam ponudimo baš ono što vam treba u trenutku kada vam to treba.
Prema vašem iskustvu, kako bi trebalo da funkcionište sredina u kojoj su mladi motivisani da se upuste u digitalno obrazovanje i ekonomiju?
Darko: Imajući u vidu da je naše društvo skromnih resursa, da nismo velika zemlja i da nemamo mnogo stanovnika, mislim da je digitalno obrazovanje jedna od oblasti u kojoj možemo postići ostvaritiuporednu prednost u odnosu na druge. Mi nismo dovoljno veliki za nuklearne programe, svemirske programe i neke neverovatne stvari koje traže puno resursa, ali za digitalno obrazovanje je potrebno malo, a rezultati mogu biti izuzetni Na mladima zaista svet ostaje, i digitalno obrazovanje bi trebalo uvesti u škole, ali uz to moraju da idu kvalitetni sadržaji koji bi objasnili i prednosti i nedostatke tehnologije. Digitalne tehnologije su sjajne, ali ih treba podržati da ne dozvole da ih mobilni telefoni i društvene mreže udalje od drugova i prijatelja
Nataša: Sa ranim uvođenjem digitalizacije u škole, deca će moći da otkriju da li imaju afinitete ka „digitalnim“ zanimanjima, jer ako na vreme otkriju da nisu, moći će da krenu u nekom drugom pravcu, a ostaće pritom digitalno „osvešćeni“.
Kako biste objasnili svoju profesiju mladoj osobi, a kako njenom roditelju? Kako se pobeđuje „strah od novotarija“?
Darko: Ja volim da radim sa decom…
Nataša: On ima taj pedagoški pristup i prema svima nama! (smeh)
Darko: …I generalno mlade osobe su u mnogo više u dodiru sa tehnologijama nego što nam se čini, i siguran sam da bi to oni dobro razumeli. Rekao bih im da je svaki moj radni dan „potraga za blagom“ jer imamo zadatak da na datoj digitalnoj „lokaciji“ nešto pronađemo, otkrijemo i dođemo do važnih rezultata. To „blago“ su informacije koje će pomoći nekome da prevaziđe problem, da reši zagonetku. Nekome starijem bih objasnio da je u pitanju zanimljiv posao gde se primenom informacionih tehnologija svaki dan nešto nauči, nađe novo rešenje, i to u multidisciplinarnom timu.
Roditeljima bih rekao da ovaj posao ne poznaje granice i da je odličan izbor za njihovo dete. Oni su uvek u strahu da deca ne naprave pogrešan izbor, ali se na sreću o tehnologijama dovoljno govori u medijima pa društvo to prepoznaje na pravi način. Ovo je jedna od najviše citiranih tema u vestima, u medijima, i jedini realan strah roditelja jeste da se njihovo dete neće prilagoditi. A, čak i to nije više osnovano, jer digitalizacija i informacione tehnlogije donose toliko novina i toliko novih različitih radnih mesta, da jednostavno ima mesta za sve.
Kako se dolazi do razmišljanja u pravcu bankarstva kao sfere poslovanja? Kako biste, recimo, privukli jedno gimnazijsko odeljenje u pravcu svoje profesije?
Nataša: Naša profesija ima sreću da je za nju interesovanje veliko. Vrednost podataka je uveliko poznata i toliko prihvaćena da se podaci smatraju „novom naftom“. Ja konkretno viđam i radim sa mnogo mladih ljudi koji su zainteresovani za ovu granu, i ponekad kada radimo na projektima, uviđam da im se probudi interesovanje čak iako nisi inicijalno razmišljali u tom pravcu. Pravo je zadovoljstvo videti to.
Bankarstvo je zaista izazovno, banka raspolaže sa mnogo podataka, svaki dan radimo puno analiza, modela, izveštaja i na osnovu toga se čitave strategije formiraju. Objasnila bih im, dakle, izazove i dinamičnost koje ovaj posao daje, a za jednog mladog ambicioznog čoveka sa sklonostima ka ovoj temi je to više nego dovoljno.
Darko: Rad u velikom kolektivu je izuzetno dobar za nekog ko je mlad. Kada sam imao nekoliko godina iskustva, verovao sam da znam skoro sve, a onda su mi iskusnije kolege pokazali potpuno drugi pristup i objasnili sa kakvom lakoćom i rasterećenjem mogu da se rešavaju ozbiljni zadaci.
Tek u saradnji sa sjajnim ljudima dolazite do pravih rezultata, postajete stručnjak, a što je najvažnije, postajete bolji čovek.
