Nije uvek jasno (pa ni maglovito) predodređeno čime ćemo se baviti u životu. Može vam se desiti da u školi volite istoriju, a onda završite u IT sektoru kao biostatističar. Ivanu Soldatoviću se desilo baš to. Od istorije kao omiljenog predmeta u školi najednom mu se otvorio potpuno novi svet informacija — biostatistika, kojom se danas bavi kako u akademskom svetu tako i kao koosnivač startapa Baby FM.
Ako ne zbog zavidne biografije (Medicinski fakultet, volontiranje u Kliničkom centru Srbije, specijalističke studije iz biostatistike, doktorske studije iz endokrinologije, subspecijalizacija iz medicinske informatike…) upravo zbog ovog „skretnja s puta” Ivan je savršen mentor za srednjoškolce specijalizovanih IT odeljenja koji u okviru našeg programa Karjera 4.0 uz pomoć stručnjaka iz industrije otkrivaju kako to izgleda gradivo iz knjiga u praksi i gde sve mogu da ga primene.
Kako jedan 18-godišnjak kome je omiljeni predmet istorija završi u biostatistici?
Poptuno nenadano. Imao sam u planu da upišem istoriju, ETF ili Mašinski fakultet, ali sam se sticajem nekih okolnosti našao na medicini. Rad sa pacijentima mi je jako prijao i voleo sam taj poziv, ali sam u nekom trenutku dobio priliku da se bavim nečim potpuno drugačijim od svega što sam mogao da zamislim. Prihvatio sam ponudu i postao biostatističar. Iako su istorija i biostatistika u osnovi dijametralno suprotne nauke, imaju nešto zajedničko. Naime, obe se baziraju na činjenicama i iskustvima na osnovu kojih unapređujemo čovečanstvo. Medicina je egzaktna nauka, ali u osnovi je iskustvo, odnosno ono što se ljudima desilo u određenim okolnostima. Biostatistika prikuplja i obrađuje iskustva na osnovu kojih kreiramo medicinu. Kad tako posmatramo činjenice, ne bavim se profesionalno istorijom kao naukom, ali objavljujući eksperimentalne rezultate svojih studija, nadam se da ću jednog dana biti deo istorije medicine.
Neretko čujemo da je 18 godina premalo da bi se donela odluka o tome čime ćemo se baviti ceo život. Kako ti gledaš na to? Kako u tim godinama doneti informisanu odluku i da li ona mora da bude konačna?
Slažem se da je 18 godina rano da bi znali čime ćemo se baviti. Stvar je u tome da završetak fakulteta predstavlja novi početak. Fakultet daje širinu, znanje i ono što je najbitnije, verifikaciju da si u stanju da završiš ono što si započeo. Nema pravog odgovora šta je najbolje za mladog čoveka od 18 godina, jer se u modernom društvu nauke prepliću i budućnost je u interdisciplinarnosti, a ne u usko-stručnosti, iako je obrazovanje usmereno od šireg ka užem. Za mene je svaki indeks koji sam popunio bio vrata u nova zanimanja, koja ne moraju nužno proizilaziti samo iz akademskih iskustava i znanja. Ključna stvar je da mlad čovek zna čime sigutno neće da se bavi i da se drži onoga u šta veruje od početka do kraja svoje karijere.
Kako zamišljaš polaznika Karijere 4.0 koji je uspešno prošao program?
Zamišljam ga kao prosečnog, mladog čoveka koji u ovim čudnim vremenima vidi sebe kao stabilnu, nepokolebljivu ličnost, spremnu da se posveti učenju i radu, svestan da se pravi uspeh samo tako može postići! Znanje se ne može kupiti, ono se stiče ozbiljnim radom.
Prijave za program Karijera 4.0 su na sledećem linku.
