Jedan od osnivača Nordeusa i predsednik našeg Upravnog odbora u intervjuu za Blic kaže da mladi u Srbiji prvi put u istoriji imaju šansu da se izborom fakulteta uključe u globalnu utakmicu. Prenosimo tekst u celosti.
Branko Milutinović, jedan od osnivača kompanije Nordeus i predsednik Upravnog odbora Inicijative Digitalna Srbija, kaže da je tehnologija izbrisala geografske granice na tržištu i da više nije važno odakle ste, već koliko znate. “Ovo je prvi put u istoriji čovečanstva da naša deca imaju jednaku šansu da se takmiče na globalnom tržištu rada sa drugima – znanjem i voljom,” kaže Milutinović. Za uspeh je potrebno da vaše znanje bude adekvatno i usklađeno sa svetskim trendovima i zato mladima koji danas biraju buduće karijere i upisuju fakultete Milutinović preporučuje sticanje obrazovanja koje mogu da iskoriste za pravljenje digitalnih proizvoda ili usluga.
Nordeus je dokaz da se u Srbiji može napraviti uspeh na globalnom tržištu. Baš u Beogradu Nordeus je razvio “Top Eleven”, najuspešniju mobilnu sportsku igru na svetu. Proizvod koji su napravili Branko Milutinović i njegove kolege ima preko 180 miliona korisnika širom planete, a zaštitno lice je niko drugi nego svetski poznati fudbalski trener Žoze Murinjo.
Svoja osnovna znanja Branko Milutinović sticao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Fakultet mu je, kaže, pomogao da napravi dobru bazu, ali to je bio tek početak.
„Na moj izbor fakulteta je uticala tradicija naše nacije da ljudi cene inženjersku profesiju. Još u detinjstvu sam slušao kako vredni, pametni ljudi idu na ETF i slične škole. Druga važna stvar je bila to što sam ja oduvek bio fasciniran naukom, tehnologijom i računarima. To je bio spoj lične ljubavi i načina razmišljanja u našem društvu. Na fakultetu napraviš dobru bazu. Tu spada i inženjerski način razmišljanja, koji je ključan za profesiju. Fakultet mi je pomogao da na dobar način počnem svoju profesionalnu karijeru, ali to je samo početak. Kasnije mora da se nauči još mnogo toga.“
Za razliku od mnogih koji su odlučili da svoje karijere grade u inostranstvu, osnivači Nordeusa su 2009. napustili Majkrosoftov razvojni centar u Kopenhagenu i rešili da svoje poslovne snove ostvare u Srbiji.
Ja sam karijeru počeo u inostranstvu i činilo mi se da ću tamo i ostati. Ali, kada sam shvatio kakve prilike pruža digitalna ekonomija, koja nema granica, bilo je lako doneti odluku da Nordeus pokrenemo u Srbiji. Razlike koje postoje između, recimo, Kopenhagena i Beograda ima, ali nisu ključne – a, lepše je kad si kod kuće, tu živiš i radiš.
Argumenti koju su ga tada zadržali u Srbiji danas su, kaže, još jači jer je svet daleko odmakao u digitalizaciji. Ako pravite globalni proizvod ili uslugu, tada je čitav svet vaše tržište, navodi Milutinović i dodaje da je važno reći da se promenio način razmišljanja jer ljudi vide da je moguće napraviti rezultate i u svojoj zemlji. Mladima koji trenutno razmišljaju o izboru fakulteta savetuje da biraju sticanje znanja koje će biti potrebno za poslove budućnosti.
“Večno pitanje je da li ima smisla investicija u školu, hoće li mi se vratiti. Ovo je prvi put u istoriji čovečanstva da naša deca imaju jednaku priliku da se takmiče na globalnom tržištu rada sa drugima. Zbog toga je važno znanje. Preporučio bih svima da to znanje koje će sticati bude korisno za formiranje proizvoda ili usluga koje su digitalne. Tržište je veliko, ima dovoljno mesta, kompanije u ovoj oblasti su dobre, niste ničiji rob ni jeftina radna snaga.”
Za IT industriju važi da nije presudno formalno obrazovanje, a kao argument se navodi činjenica da ni vodeći ljudi velikih svetskih kompanija nisu završili fakultete. Milutinović smatra da trenutno u Srbiji najkvalitenije obrazovanje može da se dobije na fakultetu.
“Čak i ljudi koji vode najveće svetske kompanije, a nisu završili fakultete, su ih ipak pohađali – i to one najbolje na svetu. Kada su videli da će biznisi koje su pokrenuli biti uspešni, tek tada su ih napuštali. Za ekonomiju sutrašnjice, znanje je ključna stvar i ono mora da bude što relevantnije. Ono se stiče na različite načine i jedan od njih je akademski način sticanja znanja. Ja zagovaram najbolje obrazovanje, a u Srbiji je to i dalje fakultetsko obrazovanje. To je najbolja osnova za buduću karijeru i posao u digitalnoj ekonomiji budućnosti.”
Sigurnih poslova danas ima uglavnom samo u digitalnoj industriji. Tehnologija je toliko odmakala da je sada jasno, kaže Milutinović, da će, sve što može, preći iz tradicionalnog načina rada u digitalni. Mnoga zanimanja možda neće više postojati, ali će se pojaviti nova. Digitalna ekonomija se razvija velikom brzinom i stalno se kreira potreba za novim poslovima. Neka zanimanja možda sada ne postoje, ali će nastati u narednih deset godina i sva će biti vezana za digitalni svet. U Srbiji već sada postoji nedostatak digitalnih stručnjaka.
Danas, bilo šta što je u vezi sa softverom je u velikom deficitu – i to se skoro neće promeniti. Mnoga postojeća zanimanja će se promeniti u skladu sa potrebama digitalne ekonomije. Za deset godina operacije će možda izvoditi roboti, a hirurzi neće morati da budu u sali, oni će davati instrukcije iz bilo kog dela sveta. Ukoliko neki posao može da se automatizuje – to automatski nije posao budućnosti. O tome treba razmišljati.
Najbolje se uči, kaže Milutinović, kada ste okruženi ambicioznim i kvalitetnim ljudima. One koji slično razmišljaju našao je Inicijativi Digitalna Srbija. Kompanije koje okuplja ova organizacija veruju da Srbija može da iskoristi tehološku revoluciju koja je počela i postane jedna od vodećih digitalnih ekonomija.
“Obrazovanje je najvažnija stvar i ono mora da se razvije što brže i da pruža znanja mladim ljudima koja će im dati prednost u takmičenju za posao na globalnom nivou. Takođe, svest ljudi, ali i države, treba da se prilagodi i podrži mlade da budu što uspešniji na svetskom tržištu znanja,” zaključuje Milutinović .
