Direktor Izvršne kancelarije Inicijative „Digitalna Srbija“, Nebojša Đurđević, u intervjuu za „Magazin biznis“ govori o Četvrtoj industrijskoj revoluciji, baziranoj na digitalnim tehnologijama, koja Srbiji donosi istorijsku šansu. Prenosimo intervju u celosti.
U svim prethodnim industrijskim revolucijama koje su bile fizičke prirode, male ekonomije nisu
imale šanse. Samo veliki igrači zauzimali su najbolja mesta jer su bila potrebna velika ulaganja u infrastrukturu za proizvodnju i distribuciju fizičkih dobara. A sada je, sa Četvrtom industrijskom revolucijom baziranom na digitalnim tehnologijama znatno drugačije: dovoljno je nekoliko kompjutera, dobra ideja i znanje, da se razvije digitalni proizvod i da se distribuira na globalna tržišta preko interneta bez velikih ulaganja. Zato je ovo za Srbiju istorijska šansa.
Tokom prethodne dve godine bili smo na Kopaonik biznis forumu, gde se okupljaju vodeći igrači tradicionalnih privrednih sektora. Prošle godine skoro da nije pominjana ni digitalna transformacija, ni saradnja sa inovativnim startap kompanijama. A ove godine, na većini prezentacija i panela govorilo se o digitalnoj transformaciji i o saradnji sa startapima. To ukazuje da je u Srbiji poraslo interesovanje tradicionalnih sektora za saradnju sa IT sektorom, sa ciljem da digitalne tehnologije uvedu u svoje poslove – kaže Nebojša Đurđević, CEO Inicijative „Digitalna Srbija”, u intervjuu za „Magazin biznis“ u kojem govori o misiji i ciljevima Inicijative koja je pokrenuta pre dve i po godine, o dosadašnjim rezultatima kao i o svojoj odluci da napusti uspešne poslove u Kanadi i vrati se u Srbiju.
Nisam imao plan da se vratim u Srbiju. Pre desetak godina pokušao sam da ovde uradim autsorsing razvoja nekog softvera za moju kompaniju i nije mi delovalo da je IT sektor dovoljno zreo. U međuvremenu, nisam to više pokušavao i nisam ni imao sliku o ogromnom napretku IT sektora i digitalne ekonomije u protekloj deceniji. Kada sam detaljnije upoznao ciljeve Inicijative „Digitalna Srbija”, strategiju i one koji je vode, odlučio sam da se nakon 25 godina života u Kanadi vratim u Srbiju i dam svoj doprinos, kaže Nebojša Đurđević.
Često ističete da je ovo istorijska šansa za Srbiju. Zašto?
Kako koristimo tu šansu?
Kada je u toku industrijska revolucija, najčešće se “otvori” prostor od nekoliko godina u kojem se zauzimaju mesta. Nakon toga “karte su podeljene”, pozicije zauzete i tako pozicionirani ostajete decenijama dok se ne desi nova industrijska revolucija. Svedoci smo istorijskog trenutka i prisustvujemo digitalnoj revoluciji koja će trajati narednih pet do 10 godina. Koje god mesto da zauzmemo, tu ćemo sedeti do sledeće prilike – za koju ne znamo kada će biti. Na našu sreću, u Srbiji je i u privatnom i u javnom sektoru ta prilika prepoznata i svi gledamo u istom pravcu.
Da li verujete da Srbija može da izgradi uspešnu digitalnu ekonomiju?
Verujem da može, jer već postoji jaka osnova. Ovde je u poslednjih 10 godina došlo do brzog i jakog razvoja našeg IT sektora. Najvećim delom je za to zaslužno pružanje IT usluga stranim kompanijama koje autsorsuju razvoj softvera IT kompanijama u Srbiji, ali ima i sjajnih primera kompanija koje su razvile sopstveni proizvod. To se vidi po ekonomskim pokazateljima gde IT sektor predstavlja šest odsto našeg BDP-a. Tu postoji jaka baza i to je jedan element zašto mislim da možemo da izgradimo uspešnu digitalnu ekonomiju.
Koje biste rezultate istakli kao uspešno realizovane do sada?
Mi delujemo u više oblasti. Obrazovanje, startap ekosistem i pravno-regulativni okvir bili su u fokusu u proteklih godinu dana. U oblasti obrazovanja pokrenut je program Master 4.0. Na njemu je zajedno radilo više od 10 državnih fakulteta sa preko 75 kompanija. Tako će na istim predmetima zajedno raditi najbolji univerzitetski profesori sa vrhunskim stručnjacima iz privrede. Кao rezultat, preko 100 studenata u Beogradu, Кragujevcu i Nišu učiće o veštačkoj inteligenciji, analizi podataka i bioinformatici, ali i sticati biznis znanja potrebna da se razviju proizvodi koje je moguće prodati na globalnom tržištu. ETF/FON konzorcijum i Univerzitet u Kragujevcu krenuli su sa programom početkom novembra 2019, dok je početak preostala dva programa planiran za januar 2020.
Pominjan je i vaš rad u vezi sa startap ekosistemima…
Da, dosta je urađeno u ovoj oblasti. Prošle godine nismo znali koliko ima startapa u Srbiji. Nismo imali podatke ni u kojim su sektorima, gradovima, da li su i gde registrovani, jesu li dobili finansiranje… Zato je naš prvi korak bio da uradimo sistematsku procenu i vidimo u kakvom je stanju naš startap ekosistem. Koristili smo metodologiju za procenu koja se koristi globalno – jer mi se takmičimo sa drugim startap ekosistemima po celom svetu. Napravili smo partnerstvo sa kompanijom Startup Genome iz San Franciska, koja se ovim bavi 10 godina i koja je standardnom metodologijom procenila 150 ekosistema u svetu. Urađeno je kvalitativno i kvantitativno istraživanje i u maju su se prvi put, u eminentnom izveštaju Global Startup Ecosystem Report, našli Beograd i Novi Sad, kao jedini ekosistem između Berlina i Tel Aviva. Iz toga smo veoma mnogo naučili o našem ekosistemu i saznali koje su mu jake, a koje slabe strane.
Šta to praktično znači?
Videli smo da su dve najveće slabosti našeg startap ekosistema nedostatak investicija u kompanije u ranoj fazi razvoja i nedovoljna razmena znanja. Više od 50 odsto naših startap kompanija se samofinansira i uopšte ne dobija spoljne investicije. Takođe, ima malo saradnje i prenošenja znanja i iskustva između osnivača, investitora i eksperata. Mi smo na osnovu toga napravili programski plan da te najveće slabe tačke počnemo da rešavamo. Baš zato smo ove godine okupili preko 20 poslovnih anđela, uspešnih pojedinaca koji žele da ulože novac u domaće startape, ali i da sa njima podele svoje znanje i iskustvo kroz mentorski rad koji može da bude ključan za njihov uspeh.
Inicijativa „Digitalna Srbija” se bavi i pravno-regulatornim okvirom?
U pravno-regulatornom okviru želimo da utvrdimo koji su to delovi koji prave smetnje razvoju digitalne ekonomije i startap ekosistema. Jedna od stvari na kojoj smo radili ove godine pojavila se i u rezultatima Startap Genome istraživanja, a to je da se u razvijenom svetu kao motivacija zaposlenih koristi udeo u vlasništvu kompanije, kroz opcije za kupovinu akcija kompanije. Jer, ako radite u kompaniji i podižete vrednost te kompanije, učešće u vlasništvu omogućava da značajno profitirate od te novostvorene vrednosti. To je jak motivišući faktor i u svetu se pokazalo da mnogo bolje performanse imaju oni ekosistemi gde u većini kompanija svi zaposleni dobijaju udeo u vlasništvu. Ali, to kod nas nije moglo da se uradi ni kada su u pitanju strane ni domaće kompanije. Mi smo dali predlog Vladi kako bi to moglo da se reši, i ove godine je mišljenjem NBS i Komisije za hartije od vrednosti jasno definisano kako strane kompanije mogu zaposlenima u svojim ćerkama kompanijama u Srbiji da daju udeo u vlasništvu, legalno, bez rizika. Sada se po našem predlogu u Skupštini menja i Zakon o privrednim društvima, gde će za DOO napraviti mehanizam da se ovo omogući i za domaće kompanije. To je važan alat da se poboljšaju uslovi za razvoj digitalne ekonomije.
To su veliki pomaci, na takve stvari se dugo čeka, a vi ste to relativno brzo rešili?
Digitalna ekonomija je prepoznata kao ogromna šansa od strane privatnog i javnog sektora u velikom broju zemalja. I u Srbiji je ova prilika prepoznata kao prioritet od strane privatnog sektora pa je tako i nastala Inicijativa „Digitalna Srbija” kao potpuno nezavisna, nevladina organizacija koju su osnovali Infostud, Microsoft, Nordeus, PwC, Ringier Axel Springer, Seven Bridges, Startit, Telekom i Telenor. Vlada je takođe, nezavisno, prepoznala digitalizaciju kao prioritet. Sa ovom Vladom dobro sarađujemo na važnim tačkama pravno-regulativnog okvira koje su pod njihovom kontrolom, i verujemo da ćemo imati dobru saradnju i sa svim budućim vladama jer su ovo pitanja od strateškog značaja za budućnost Srbije.
ZAŠTO SAM SE VRATIO U SRBIJU
Da ste me pitali početkom maja 2018. planiram li da se vratim da živim u Srbiji, rekao bih – ne. Završio sam ETF u Beogradu i kada sam 1993. došao u Kanadu, slučajno sam ušao u industriju za elektronska plaćanja i fintech gde sam bio deo pet različitih startapa širom sveta. Jedan od njih se lepo razvio pa sam postao finansijski nezavisan. Već nekoliko godina biram projekte po tome – kompleksnosti problema i mogućnosti da napravim veliki pozitivni uticaj. Sa tom slobodom, privatno sam dolazio svaka dva-tri meseca u Srbiju, i to mi je bilo dovoljno. Početkom maja 2018. godine, preko LinkedIn-a, kontaktirao me je headhunter iz Engleske i ponudio mi priliku za CEO poziciju u Inicijativi „Digitalna Srbija”, koja, kao neprofitna nevladina organizacija, ima u planu da predvodi digitalnu transformaciju u Srbiji. Zainteresovala me je priča, pa sam se posle nekoliko dana u Beogradu i sastao sa nekoliko osnivača. Nikoga iz Inicijative „Digitalna Srbija” nisam poznavao odranije, ali tokom razgovora sa njima predočene misija i vizija su mi se veoma dopale. Prijatno me je iznenadilo saznanje da ima dovoljno pametnih, sposobnih i poštenih ljudi, i u privatnom i u javnom sektoru, koji žele i iskreno se zauzimaju da svoje vizije i ostvare. I eto, tako sada živim i radim u Beogradu već godinu dana, a mogao sam da živim gde god želim. Ovde sam upravo zbog ove misije i jer verujem u vrednosti koje Inicijativa „Digitalna Srbija” zastupa.
Kako, kao inženjer elektrotehnike, gledate na to što imamo razvijen IT sektor, a nedovoljno razvijen sektor privrede, odnosno, tradicionalni sektor?
Da bi se razvila jaka digitalna ekonomija, potrebno je pet do 10 godina. Sa jedne strane imamo IT sektor, koji je već prilično razvijen i uglavnom radi globalno. Kod nas je najveći broj kompanija koje pružaju IT usluge i razvijaju softver za strane klijente koji autsorsuju razvoj svojih proizvoda. Dobar deo naših IT kompanija je već razvio duboko domensko znanje u raznim oblastima i pruža usluge sa velikom dodatom vrednošću. Drugi deo, za sada manji, jeste onaj u kome kompanije razvijaju i prodaju svoje sopstvene proizvode. Nama je cilj da ceo IT sektor nastavi da raste, ali i da se napravi bolji balans između onih koji pružaju IT usluge i onih koji razvijaju sopstveni proizvod. Sa druge strane digitalne tehnologije treba da uđu u sve industrijske sektore. To je jako bitno jer sa Četvrtom industrijskom revolucijom nema statusa kvo – ili će kompanije biti digitalno transformisane i povećati konkurentnost ili će biti marginalizovane u proizvodne delatnosti i usluge male dodate vrednosti. Mi to ne želimo.
Kakva su tuđa iskustva u tome?
Sećam se kako je to bilo svojevremeno u Americi i ako to uporedim, mi kasnimo pet–šest godina. I kod njih se prvo pričalo da treba da se transformišu tradicionalni biznisi, a onda su počele i da se dešavaju promene. E, to se kod nas sada događa – da svi pričaju, i već ima pomaka ka konkretnim akcijama. A to znači da mi nismo u lošoj poziciji. I u tom smislu Inicijativa „Digitalna Srbija” inicirala je dijalog o mogućim programima saradnje korporacija iz tradicionalnih sektora sa inovativnim tehnološkim startapima.
Da li slične inicijative, kao što je Inicijativa „Digitalna Srbija” postoje u regionu jugoistočne Evrope i kakvi su njihovi rezultati?
Digitalna ekonomija je kao prilika prepoznata i svi u toj oblasti pokušavaju nešto da promene. U najbližem okruženju u Hrvatskoj, Sloveniji, Albaniji to su uglavnom državne inicijative. Postoje Digitalna Švajcarska i Fondacija Digitalna Poljska, to su privatne inicijative ali su one drugačije strukturisane. Ne možemo iskopirati poslovne modele iz drugih zemalja, jer su drugačiji uslovi, tako da smo razvili sopstveni model.
SUPER HIK I ROTŠILD
Često sam se šalio u mojim startap kompanijama u Kanadi, gde smo imali investitore – od institucionalnih kao što su Goldman Saks i Softbenk, do bogatih pojedinaca kao što je Netenijel Rotšild, da sam ja „dete iz socijalizma“, i da mi novac nikada nije bio glavna motivacija. Na jednoj večeri sa Netom Rotšildom i Piterom Mankom primetio sam kroz šalu da sam, ni kriv ni dužan, kao dete socijalizma, pao s neba na Vol Strit u Njujorku i Bej Strit u Torontu, koji su simboli kapitalizma. Šalio sam se da se u radu sa njima osećam kao Super Hik, antisuperheroj iz stripa Alana Forda uz koji sam odrastao, koji uzima od siromašnih i daje bogatima da bi bili još bogatiji. Dok sam razmišljao da li da prihvatim poziv da se priključim Inicijativi „Digitalna Srbija”, ovo mi je palo na pamet i rekao sam sebi “evo konačno sjajne prilike da ovo što znam doprinese misiji u duhu pravih superheroja”!
Kakva su vaša očekivanja u pogledu održivosti i trajanja ovog posla?
Vremenski okvir koji je postavljen za ostvarenje ciljeva je 10 godina. Ovo su kompleksne stvari koje se ne mogu desiti preko noći. Strateški sagledavamo gde smo, imamo cilj gde želimo da budemo, pravimo programske planove za narednu godinu i rešavamo stvari jednu po jednu – rekao je Nebojša Đurđević u razgovoru za „Magazin biznis“.
