Programski direktor za obrazovanje u našoj organizaciji Nemanja Đorđević u intervjuu za „Novu ekonomiju“ sumira rezultate u prethodnom periodu sa posebnim fokusom na program Master 4.0. Prenosimo intervju u celosti.
Poslovi budućnosti će biti transdisciplinarni, tehnologija postaje sastavni deo skoro svakog posla. Uskoro nećemo ni govoriti o IT industriji, već o različitim industrijama koje su digitalno transformisane. Mi kao zemlja od samo sedam miliona stanovnika nikada nećemo moći da se borimo kvantitetom, imajući u vidu činjenicu da se na globalnom nivou takmičimo sa jednom Indijom ili Kinom. Mi dakle moramo sa najboljim ljudima koje imamo, a koji ne žive samo u Srbiji, da napravimo jedinstvene inovacije, jer naša prednost mogu biti jedino znanje i kreativnost.
Naša čitalačka publika jeste upoznata sa radom Digitalne Srbije, ali nam recite kojim inicijativama ste se bavili u 2019. godini?
Pre svega bih rekao da se ponosimo svojim članstvom koje je i ove godine poraslo, jer nam upravo učešće i ekspertiza članova pomažu da kvalitetnije sagledamo koji programi i na koji način mogu brže da pomere celo društvo napred. Dogurali smo do 32 člana i oni ne dolaze samo iz IT industrije ⎯ tu su i banke, telekomi, habovi, tj. predstavnici celog digitalnog ekosistema kako smo ga definisali. Ove godine smo u tom smeru okupili sva tri mobilna operatera u Srbiji i tri najveća startap haba koji će nam u velikoj meri pomoći da bolje razumemo i razvijemo okruženje pogodno za napredak digitalne ekonomije. Jedna od važnijih stvari kojima se „Digitalna Srbija“ u tekućoj godini bavila jeste istraživanje domaćih startapa koje smo sproveli sa kompanijom Startup Genome iz San Franciska, čime smo uvrstili Srbiju na najrelevantniju mapu koja pokazuje ko je ko u svetu tehnološkog preduzetništva. Praktično, osigurali smo da kada investitori iz celog sveta pogledaju ovu mapu, od Berlina do Tel Aviva mogu da vide samo Beograd i Novi Sad. Do sada smo mogli samo da slušamo anegdote o tome koji startapi postoje u Srbiji, a sada imamo podatke koji nam govore koliko ih ima, u čemu su dobri, a na čemu još treba da se radi. Ono šta je još važnije, saznali smo šta su nam prednosti, a šta nedostaci u ovoj globalnoj utakmici. Sada znamo tačno šta sve moramo da uradimo da bi ovaj segment nastavio da raste.
Šta ste utvrdili, koja grana digitalne industrije je u Srbiji najuspešnija kada govorimo o startapima?
Ispostavilo se da se u Srbiji izdvajaju startapi orijentisani na razvoj video igara kao jedne od dve najveće snage celog ekosistema. Baš zato, u domenu našeg rada u oblasti obrazovanja, sledeće godine pokušaćemo da povežemo umetničke i tehničke fakultete kako bismo pomogli nastanak nove generacije digitalnih stručnjaka koji će znati kako se igra na svetskom gejming tržištu.
Koje su još aktivnosti, osim istraživanja?
Imali smo više inicijativa za izmenu zakonske regulative – jedna od najvećih je ona koja se tiče poreskih olakšica koje su sastavni deo predloga Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o dobiti pravnih lica. U obrazovanju smo, posle dugog perioda bavljenja osnovnim i srednjim školama, započeli saradnju sa fakultetima, tako da smo uspostavili četiri Master 4.0 programa koji spajaju, kao nikad do sad, poslovna i IT znanja na čak tri univerziteta u Srbiji.
Šta sadrži program Master 4.0 i koje novine donosi? Kao prvo, zašto je sada vaša pažnja usmerena na fakultete?
Program je nastao kroz pažljivo osluškivanje potreba privrede. Naša članica Infostud grupa sprovela je istraživanje koje nam je ukazalo da 95% IT kompanija, malih i velikih, ima poteškoća u nalaženju odgovarajućeg kadra, pre svega zato što su savremena znanja transdisciplinarna ⎯ nisu više vezana za jedan domen ili predmet, a naš obrazovni sistem nije tako orijentisan. Zajedno sa Ministarstvom prosvete napravili smo javni konkurs gde smo pozvali sve fakultete u Srbiji, transparentno i otvoreno, i tražili da odgovore na nekoliko zahteva koje je industrija postavila.
O kojim zahtevima je reč?
To je, na primer, bila potreba da se, pored nastavnika sa fakulteta, angažuju i predavači iz privrede, te predavači iz inostranstva, kao i da veći fokus bude na oblastima za koje očekujemo da će u godinama pred nama dominirati digitalnim svetom. Među njima su mašinsko učenje i veštačka inteligencija, ali i marketing, finansije i menadžment proizvoda kao neophodni elementi znanja potrebnog za pokretanje digitalnog biznisa. Potrebni su nam ljudi koji će razumeti obe strane znanja, ljudi koji će moći da budu „prevodioci“ između programera i onih koji razumeju poslovne principe, jer upravo takvi profili imaju najveće šanse da uspešno razvijaju nove inovativne proizvode i pokreću startape. Iako je inicijalni plan bio da država podrži jedan od programa prijavljenih na ovaj javni konkurs, čak četiri konzorcijuma – dva u Beogradu i po jedan u Kragujevcu i Nišu – ponela su titulu Master 4.0 programa.
Šta je konkretno urađeno u Masteru 4.0? Program je tek odnedavno započet, ali šta on zapravo donosi?
Mi sada imamo 300 predavača, 140 različitih predmeta i preko 75 uključenih kompanija na tri univerziteta u Srbiji, odnosno na 13 visokoškolskih ustanova. Jedan takav program je upravo počeo na Elektrotehničkom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Ako me pitate po čemu se ovaj program razlikuje od svih drugih ⎯ nikada do sada ETF i FON nisu napravili zajednički program koji bi spojio najbolje sa najboljima. Ovaj program ne želi da napravi stotine ili hiljade novih programera, ne „gađamo“ dakle kvantitet nego kvalitet. Želimo da nakon prve generacije studenata dobijemo 100 vrhunskih stručnjaka koji će razumeti Industriju 4.0. Nama su potrebni građani koji prave nove kompanije i nove proizvode.
Govori se o hiljadama programera koji su odmah potrebni na tržištu rada, svi znamo da nema nezaposlenih IT⎯ijevaca u Srbiji. Da li postoji neki drugi, alternativni put visokoškolskom obrazovanju, koje tržištu rada trenutno obezbeđuje samo deo potrebnih radnika?
Poslovi budućnosti će biti transdisciplinarni, tako da nećemo ni moći da govorimo o IT industriji u kojoj rade isključivo programeri. Ako pričamo baš o industriji razvoja video igara, za koju smo utvrdili da je jaka u Srbiji, programeri čine u proseku manje od polovine zaposlenih, ostalo su dizajneri, ilustratori, marketing stručnjaci, itd. Mi kao zemlja od sedam miliona stanovnika nikada nećemo moći da se borimo kvantitetom, imajući u vidu da na našoj planeti postoje i jedna Indija i jedna Kina. Naša komparativna prednost u savremenoj industriji može biti samo inovativnost i kreativnost. Mi moramo da od najboljih ljudi koje imamo, a koji nisu samo u Srbiji, dobijemo one koji će napraviti jedinstvene inovacije. Na taj način u Srbiji mogu da nastanu neki novi Nordeus ili čak Airbnb.
Koliko je važno neformalno obrazovanje i da li je moguće sistem razvijati u tom pravcu?
Značaj neformalnog obrazovanja je sve veći ⎯ toliko je veliki da će uskoro biti dominantan. I zato moramo toliko da insistiramo na stvarnom znanju, a ne na zvanju. Fakulteti koji u Srbiji postoje duplo duže od bilo koje IT kompanije, imaju šta da ponude i iskustvom i znanjem i to treba svakako iskoristiti, ali vremenom treba da nađemo načine na koji će društvo formalnog obrazovanja uspeti da ponudi nove alate društvu neformalnog obrazovanja. Danas na razgovoru za posao u IT industriji ne pitaju vas šta ste završili i sa kojim prosekom, već šta ste radili i kako možete da dokažete šta znate. Diploma je veoma važna, ali samo kao dobra osnova koja pomaže da brže učite i napredujete unutar sektora.
Kako biste ocenili pravni okvir u Srbiji i saradnju državnih institucija sa IT sektorom?
Ako govorimo o obrazovanju, Srbija trenutno izrađuje novu Strategiju koja treba da važi narednih deset godina. U prethodnoj Strategiji, vi ste na prste jedne ruke mogli da nabrojite slučajeve kada se spominje reč „digitalno“. Škola je veoma često daleko od života ljudi, i tu granicu treba obrisati. Verujemo da je važno da Inicijativa „Digitalna Srbija“ sarađuje sa državom i mi smo tu veoma aktivni. Želimo što kvalitetnije regulatorno okruženje koje će još više ubrzati razvoj ne samo IT sektora, već svake druge industrije i kompanije, jer će tehnološki razvoj omogućiti onima koji se brže prilagode da preskoče nekoliko lestvica. Na nas mogu da se oslone svi oni koji cene različita mišljenja, ali i traže zajedničke imenitelje ⎯ Inicijativa „Digitalna Srbija“ sa preko 30 članica može da ponudi pun krug različitih perspektiva.
Dugoročno, kako vidite razvoj obrazovanja u kontekstu digitalne revolucije?
Svaka nova obrazovna tehnologija treba da nam pomogne da rešimo konkretne izazove u obrazovanju i ne sme da bude samo još jedan skup uređaj koji raspaljuje maštu novinara i roditelja (3D štampač, naočare za virtuelnu realnost, programabilni roboti), a zapravo se na časovima ne koristi. Očekujem da nam upravo tehnologije pomognu da učenici ravnopravno učestvuju u otkrivanju sveta, da iskustvo učenja bude personalizovano i da svako do informacija dolazi sopstvenim alatima i različitim uređajima. Škole treba da postanu poligon za sticanje veština u stvarnom svetu. Učenike moramo da pripremimo ne za svoje, već za njihovo, buduće društvo, za koje jedino znamo da će biti mnogo dinamičnije od ovoga danas, ali ujedno i prepuno prilika.
