Anuk Bikl, direktorka i osnivač Amsterdam Capital Weeka, na kome će se ove godine okupiti 2.500 startapa i 600 investitora iz celog sveta nedavno je boravila u Beogradu. Dugogodišnju karijeru direktorke komunikacija i marketinga u IBM zamenila je razvojem startap ekosistema i u Holandiji je izabrana među 50 ljudi koji će kreirati budućnost te zemlje. Posebno je posvećena ideji da ohrabri žene da postanu u većem broju deo startap zajednice, jer veruje da je potrebno više IT preduzetnica.
O svojim iskustvima u razvoju Amstedrama kao startap centra u Beogradu govori u intervjuu za Blic. Prenosimo tekst u celosti.
Amsterdam je jedan od najvećih startap centara u Evropi. Kako su Amsterdam i Holandija uspeli da budu prepoznati kao dobro mesto za započinjanje biznisa?
Prvobitno nisu. Zato smo napravili plan i radili na tadašnjim najvećim izazovima za Amsterdam. Prvo, nedostajalo je tehničkog osoblja, domaćeg i stranog, a prosvetni sistem nije bio dovoljno fokusiran na IT. Drugo, investitori, tada nisu imali adekvatan način da pronađu odgovarajuće startape, kao što ni startapi nisu imali kako da pronađu investitore. Najzad, bilo je mnogo inicijativa da se započne sa “oblikovanjem” startap ekosistema, ali niko nije bio voljan da međusobno sarađuje na tom putu. Na tom povezivanju smo morali ozbiljno da radimo. Privatne firme nisu želele da učestvuju u stvaranju ekosistema, delom jer nisu znale kako. Zato smo ušli u projekat kao država, sa programima koji će rešiti sve navedene probleme. Napravili smo četrnaest programa kojima smo celom svetu jasno stavili do znanja da je Amsterdam grad startapa, u kojem su domaći i strani timovi dobrodošli, zajedno sa domaćim i stranim investitorima, od malih do najvećih kao što je to sada, primera radi, Netfliks.
Vi ste osnivač i direktor Amsterdam Capital Week. Uspevate da tokom jedne nedelje povežete 2.500 startapova i 600 investitora. Koliko je to zahtevno i za razvijenu zemlju kakva je Holandija?
Nije moglo biti zahtevnije. Kada smo počeli 2015. godine, rekli smo “ok, hajde da napravimo dva događaja, jedan za startape u ranoj i jedan za one u kasnijoj fazi razvoja”. Potom smo započeli komunikaciju sa čitavim startap ekosistemom, kao i sa kompanijama, prosvetom, potencijalnim investitorima, i svi do jednog su izrazili želju da uđu u projekat. Zašto? Zato što nisu znali kako da povežu ceo sistem i trebao im je neko ko će to uraditi umesto njih, efikasno.
Tako smo u 2015. godini za samo osam nedelja od dva događaja došli do 25. Ovo je naša četvrta godina, na nivou smo internacionalnog događaja koji povezuje 2.500 startapa sa investitorima.
Koji su najveći izazovi kada treba povezati one koji imaju dobru ideju i one koji žele da ulože novac u razvoj te ideje? Koje su ideje koje najlakše pronađu ulagače, iz kojih su oblasti?
Mnogo je faktora. Dva meseca sam razgovarala sa investitorima i shvatila da u Holandiji ima sasvim dovoljno novca za svačiju ideju, samo da bih slušala ljude u startapima kako uporno tvrde da istog tog novca nema! U čemu je, dakle, bio problem? Kao prvo, kada se predstavljate investitoru, zaista morate znati o čemu govorite. Morate imati proizvod koji se iole uklapa u potrebe tržišta. Vrlo je jednostavno ili bar tako zvuči.
Drugo, morate imati dobar tim, osobu koja se razume u tehnologiju, osobu koja se razume u prodaju, kao i posrednika između njih, koji će rešiti bilo kakvo nerazumevanje i omogućiti da komunikacija teče glatko. To je jedan viši nivo sinergije ali je zaista, zaista neophodan. Kada imate takvu sinergiju, nebitna je oblast kojom se bavite, pronaći ćete svog investitora.
U Beogradu ste se sreli i sa predstavnicima Inicijative Digitalna Srbija u kojoj su neke od članica sada moćne, internacionalne kompanije u digitalnoj sferi poslovanja. Neke od njih su i same nekada bile startapi. Koliko je digitalna ekonomija otvorila mogućnost da iz ovako male zemlje krenu uspešni globalni biznisi?
Da se razumemo, i mi smo mala zemlja, Amsterdam je praktično veličine sela! Male zemlje mogu da naprave ogromnu, ogromnu razliku! Ali, prema onome što smo videli 2015. godine kada smo krenuli sa programom, mogu da zaključim u čemu je suština – morate početi da radite zajedno, ako želite da izgradite ekosistem. Dakle, ako imate mlade kompanije koje žele da otvore vrata svetu, ili da izađu u svet, prvo im mora pomoći država. Razgovarali smo sa Inicijativom Digitalna Srbija, sa ICT Hub-om, i mislim da je ovde mnogo stvari, da se tako izrazim, “razbacano” u neredu, samo zato što ljudi nisu počeli da rade jedni sa drugima. Počnite da se upoznajete, sklopite svoje kockice i sarađujte!
Da bi jedna zemlja ili grad postali dobro mesto za razvoj i pokretanje biznisa potrebna je saradnja svih – investitora, preduzetnika, prosvete i države.
Šta je potrebno da bi se neki grad pozicionirao za razvoj startapova i započinjanja biznisa? Koji su vaši saveti?
Ponoviću – počnite da sarađujete i pokrenite svoje ideje. Uvedite u poslovanje međusobno poštovanja u kojem svako na putu kontinuiranog napretka doprinosi onim što najbolje zna i ume. U Amsterdamu smo 2015. godine imali dva startap akceleratora, sada ih imamo preko trideset. Imali smo samo nekoliko startap inkubatora, a sada i njih imamo preko trideset. Imali smo tehničko obrazovanje isključivo na nivou univerziteta, a sada samo u Holandiji imamo, takođe, preko trideset privatnih organizacija, sve su strane i podučavaju ljude IT veštinama. Ove stvari su se desile zato što su, između ostalog, brojni influenseri i važni ljudi, kako iz države tako i iz kompanija i organizacija, počeli da komuniciraju i da sarađuju. Pomislićete da je u praksi to gotovo nemoguće, ali jednom kada se pokrene postane vrlo jednostavno.
Koliko je važno „know-how“ iskustvo u vidu mentorisanja kada neko dobije novac za ideju? Kako da ljudi osnaže jedni druge kroz razmenu iskustava?
Ako imate tim inženjera, treba vam neko ko ume sa novcem, jednostavno je. Taj „know-how“ se odnosi u mnogome na svest o neophodosti dobrog tima. Ako znate da sklopite dobar tim, završili ste pola posla. Mentorstvo se više odnosi na jedan širi krug saradnje i kontakata – potreban vam je korporativni čovek koji se razume u njihove doktrine, potreban vam je pravnik koji će vas poštedeti pravne regulative koja se odnosi na vašu firmu, kao i pouzdana banka koja će vam pomoći sa biznis planom. Na kraju krajeva, potrebni su vam i drugi startapi sa kojima ćete razmeniti iskustva. Amsterdam Capital Week ima segment u kojem predstavnici startapa postavljaju brojna pitanja potencijalnim investitorima, i tako uče u svojoj ranoj fazi poslovanja. U nešto kasnijoj fazi, kada započnu komunikaciju na internacionalnom nivou oni žele da razmenjuju iskustva sa uspešnim startapima iz drugih zemalja i kultura, žele da uče kako se posluje kod njih. Takođe, i veze sa startapima u njihovoj zemlji postaju sve jače. To je drugi nivo priče, u kojoj se više ne pitate kako uspeti već kako su drugi uspeli?
Da li je osim novca ulagača potreban i povoljniji pravni okvir, manje birokratije?
O, da. Pravni okvir je izuzetno važan faktor. Primera radi – imamo investitore u Holandiji, ali u njihovim fondovima je naglašeno da će investirati samo u projekte Holanđana. Mi zaista želimo da privučemo što je više moguće stranih startapa, da pomažemo ekonomiju i državu i, naravno, obezbedimo nova radna mesta, ali tu dolazimo do blokade. Tu blokadu moramo da zainteresovanim startapima „skinemo sa kičme“.
Trenutno, sa druge strane, najviše radimo na viznim olakšicama za strane talente. Za mene, na primer, radi jedna Izraelka, i ona je fenomenalna. Poznaje kompletan evropski model startap ekosistema, i ume da razgovara sa investitorima. Imati te dve stvari u „malom prstu“ je izuzetno teško, ali onda dođemo do činjenice da je ona iz Izraela. Posle tri godine rada, ona ponovo mora da traži vizu, i to je izuzetno naporno jer nije deo Evropske unije. Jako je teško zadržati te divne ljude, i na tome mora ozbiljno da se radi. Što se uprošćavanja birokratije tiče, to je nešto što je svima nama potrebno, gde god da živimo. Ne bih tu poredila Srbiju i Holandiju jer imamo dva potpuno različita sistema, ali svako uprošćavanje je dobrodošlo.
Da li Evropa može da parira Americi u razvoju startapa?
Hajde da malo obrnemo stvari i ne gledamo uvek ka Americi – pogledajte šta se dešava, dok mi razgovaramo, u Aziji. To su nezamislive svote novca koje država i kompanije investiraju u njihove startap sisteme. Mislim da se previše fokusiramo na Zapad dok se sa neke druge strane dešavaju zastrašujuće ogromne stvari, i razmišljamo o Americi na osnovu svega što čitamo po Fejsbuku, dok nas bombarduju lažnim vestima sa svih strana. Zapravo, ako pogledamo malo bolje američku regulativu otkrićemo da je ona daleko manje prijateljski nastrojena prema ovakvim projektima, za razliku od evropske. Tako da smo mi uveliko otišli jedan korak dalje u odnosu na Ameriku. Štaviše, moramo još da rastemo, ali ono što govorim svim evropskim kompanijama i investitorima je – počnite sa investiranjem odmah! Investirajte u veštačku inteligenciju, robotiku, genetiku, jer smo daleko iza Azije i toga niko nije svestan!
Izabrani ste u 50 ljudi koji će kreirati budućnost Holandije. U čemu ćete dati svoj najveći doprinos, šta su Vam ciljevi?
Kada sam počela da radim na startap ekosistemima i ušla u komunikaciju sa investitorima, primetila sam da gotovo nijedan razgovor ne vodim sa ženom. To je bio nimalo inkluzivan, muški svet. Na toliko dešavanja, sastanaka, pregovora sam bila u manjini kao žensko, i moja velika ambicija koju ću se, uostalom, i ovde u Srbiji truditi da sprovodim jeste da “čupam” žene kao preduzetnice iz zapećka. Planiram zaista da forsiram to jer priča nije dovoljna – novoj generaciji preduzetnica potrebne su žene koje su pravi uzori, koje ćemo podići na pijedestal i pokazati svima njihove sposobnosti i uspehe. I ne govorim samo o ženama – svima, apsolutno svima su danas najpotrebniji uzori, koji će im u praksi, jednostavno i sa osnovanim autoritetom pokazati šta sve mogu da postignu.
