Direktor naše organizacije Nebojša Đurđević u intervjuu za nedeljnik „Vreme“ govori o motivaciji za povratak u Beograd nakon 25 godina života u Torontu, svojoj viziji digitalne Srbije, važnosti saradnje u našem digitalnom ekosistemu i ulogama koje njegovi pojedini činioci imaju. Prenosimo intervju u celosti.
Nebojša Đurđević početkom devedesetih godina, poput mnogih njegovih kolega, sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta odlazi iz zemlje. Kanada mu tada omogućava ono što Srbija nije mogla. U našu zemlju ga je pre nekoliko meseci vratio poziv da preuzme mesto direktora Inicijative „Digitalna Srbija“. „Prvi put u istoriji zahvaljujući tehnološkom razvoju svi imaju pristup globalnom tržištu, nezavisno od našeg direktnog okruženja. Ako želimo da se menjamo, ovo je istorijska šansa za nas,“ objašnjava Đurđević zašto veruje da Srbija može da izgradi uspešnu digitalnu ekonomiju.
Inicijativa „Digitalna Srbija“ je nevladina i neprofitna organizacija koja okuplja neke od najuspešnijih kompanija u našoj zemlji. Koji je bio motiv za ovakvo udruživanje?
Iza ideje o osnivanju ovakve organizacije bila je želja da zajedničkim snagama pomognemo da Srbija iskoristi šansu koju Četvrta industrijska revolucija donosi čitavom svetu. Želimo da podstaknemo razvoj digitalne ekonomije koja će stvoriti uslove da ljudi ne odlaze iz Srbije da bi se poslovno ostvarili, već da to mogu uraditi ovde u svojoj zemlji. Motivi su potpuno filantropski. Osnivači, ljudi koju su na čelu tih kompanija, to vide kao ličnu misiju, obavezu prema društvu i nesebično u to ulažu vreme, kontakte i resurse svojih kompanija.
Na koji način Srbija može da iskoristi Četvrtu industrijsku revoluciju?
Prvi put u istoriji zahvaljujući tehnološkom razvoju svi imaju pristup globalnom tržištu, nezavisno od našeg direktnog okruženja. Ako želimo da se menjamo, ovo je istorijska šansa za nas. U Srbiji već postoji jako jezgro digitalne ekonomije, ali je to potrebno proširiti i uključiti sve slojeve društva. Do sada se u digitalnoj ekonomiji uglavnom govorilo o softverskim firmama koje rade za strane klijente i dobrim platama programera. Potrebno nam je više kompanija koje ovde stvaraju svoje proizvode primenom tehnologije u raznim sektorima jer se na taj način u digitalnu ekonomiju uključuju stručnjaci iz drugih struka kao što je marketing, poljoprivreda, rudarstvo, medicina…
Ko sve čini digitalni ekosistem o čijoj izgradnji govorite?
U centru digitalnih ekosistema su kompanije čija je osnovna delatnost pravljenje digitalnih proizvoda poput softverskih aplikacija, kao i pružanje usluga razvoja digitalnih platformi za klijente širom sveta. Pored njih, tu su konsultantske kuće koje imaju znanja o poslovnoj i poreskoj strategiji. Neophodne su i obrazovne institucije – da bi digitalna privreda funkcionisala potrebni su stručnjaci iz oblasti tehnologije i digitalnih poslovnih modela. Tu je naravno i država koja reguliše pravni okvir. Važne su organizacije koje podržavaju razvoj startapa, poput habova i inkubatora. Tu su i telekomunikacione kompanije i banke kao akteri koji pružaju digitalnu infrastrukturu. Među svim igračima u tom ekosistemu mora postojati dobra koordinacija kako bi sve funkcionisalo.
Iza sebe imate osnivanje nekoliko startapa. Koliko je važno da se Srbija okrene privredi zasnovanoj na digitalnoj ekonomiji?
U digitalnoj ekonomiji nisu potrebna velika ulaganja da bi se pokrenuo novi posao. Nema potrebe da se grade skupa postrojenja i infrastruktura. Za početak, dovoljno je nekoliko računara, znanje i ideja. Velika prednost je da se globalnim tržištima može pristupiti digitalnim kanalima što omogućava jeftinu distribuciju proizvoda. Na taj način i kompanijama iz Srbije je omogućeno da budu rame uz rame sa konkurentima iz čitavog sveta. Naš fokus biće na startapima, jer i u razvijenim i u zemljama u razvoju više od 50 odsto novih radnih mesta se kreira upravo u tom segmentu. Mi smo trenutno u fazi istraživanja šta sve nedostaje za razvoj startapa u Srbiji. Jedna od stvari na koje ćemo se fokusirati je pojačanje izvora finansiranja kompanija u ranoj fazi razvoja. Kapital postoji, ali su potrebne platforme i mehanizmi da bi se on plasirao u Srbiji, kao i promene u našem pravno-regulativnom okviru.
Sa Fondacijom Petlja ste radili na unapređenju nastave programiranja za osnovce. Zašto verujete da je obrazovanje presudno?
Verujem da u narednih deset godina možemo da stvorimo jaku digitalnu ekonomiju u kojoj su digitalne tehnologije postale deo svih privrednih sektora. Za uspeh te misije biće potrebni ljudi koji znaju da algoritamski razmišljaju i razumeju šta tehnologija može. To ne znači da svi treba da budu programeri. Uvođenje programiranja u škole je važno jer će deca imati znanja koja će im omogućiti da budu uspešniji u bilo kojoj oblasti.
Šta u ovom trenutku nedostaje našem obrazovnom sistemu?
Dosta je urađeno u osnovnom obrazovanju naročito sa uvođenjem programiranja u obavezni program od petog razreda, ima značajnih pomaka i u srednjim školama sa uvođenjem specijalizovanih IT odeljenja u gimnazije. Sada je potrebno da se unapredi visoko obrazovanje da ne dođemo u situaciju da programi na fakultetima ne zadovolje predznanje današnjih osnovaca i srednjoškolaca. Takođe, jedno istraživanje je pokazalo da 95 odsto IT kompanija i danas ima poteškoća sa pronalaženjem adekvatnih stručnjaka, što govori da je potrebno sadašnje programe na fakultetima pojačati i osavremeniti.
Inicijativa „Digitalna Srbija“ nekoliko meseci unazad apeluje da „budemo pametni“. Kome je bio upućen taj poziv?
Taj poziv je upućen najširoj društvenoj zajednici, od roditelja koji žele da pomognu deci pri izboru karijere do poslovne zajednice. Kampanjom smo hteli da podignemo svest da je obrazovanje veoma važno i da su znanja iz informacionih tehnologija bitna bez obzira na to koju će profesiju deca izabrati. Važno je da se shvati da će digitalna transformacija promeniti način na koji se radi. Stvari neće ostati iste. Postojeće pozicije su neodržive. To je bio rezultat svake industrijske revolucije. Ja zaista verujem da „ako kanimo pobijediti, ne smemo izgubiti“.
Kako političke i društvene okolnosti utiču na delovanje organizacije kao što je vaša?
Naše društvo je politički polarizovano, ali to nije samo slučaj ovde u Srbiji. Već duže od decenije imamo globalni trend polarizacije, možemo ga videti u SAD, u Francuskoj i drugim delovima sveta. Inicijativa „Digitalna Srbija“ je fokusirana na razvoj digitalne ekonomije, želi da omogući ljudima da se poslovno ostvare, da mogu sebi da obezbede dobar život, da rade u okruženju koje je transparentno i na svetskom nivou. To može da bude jedan od načina da se neki od razloga te polarizacije lakše prevaziđu.
Kakva je saradnja vaše organizacije sa Vladom Srbije? Koliko ste samostalni u odlučivanju u odnosu na Vladu?
Vlada Srbije je ta koja predlaže zakone i regulative koji mogu pozitivno ili negativno da utiču na razvoj digitalne ekonomije. Mi identifikujemo neophodne promene u pravnom okviru i dajemo konkretne predloge. Vlada je jedan od ključnih aktera u digitalnom ekosistemu i mi ćemo sarađivati i sa ovom i sa svakom budućom Vladom. Priroda razvoja digitalnog ekosistema je takva da je ta saradnja neophodna. Kao nevladina i neprofitna organizacija sve odluke donosimo samostalno. Posvećeni smo strateškim ciljevima i imamo potpunu nezavisnost da na njima radimo.
Posle dugogodišnjeg života u Kanadi, odlučili ste da se vratite u Srbiju. Zašto?
Nisam planirao da se vratim, ali me je ono što radi Inicijativa „Digitalna Srbija“ jako zainteresovalo i inspirisalo. Prepoznao sam da ovde sada ima pametnih i sposobnih ljudi i u privatnom i u javnom sektoru koji iskreno žele i rade na tome da se stvari promene. U inostranstvu sam učestvovao u osnivanju i izgradnji pet startapa, radio sa velikim korporacijama i državnim regulatornim telima. Verujem da znanje i iskustvo koje donosim mogu dati doprinos razvoju moje zemlje.
Kakav savet biste dali onima koji u ovom trenutku treba da donesu odluku, da li ostati u Srbiji ili svoju budućnost graditi u inostranstvu?
Otići ili ostati je lična odluka koji ljudi donose iz različitih razloga svuda u svetu. Ja sam otišao 1993. jer je dnevna politika počela da utiče na sve sfere mog života, zemlja je bila pod sankcijama, ništa se nije moglo raditi i nije bilo naznaka mogućnosti da se bilo šta promeni. Onima koji razmišljaju da odu rekao bih da što se tiče ostvarivanja poslovnih ambicija u digitalnoj ekonomiji, to je moguće ostvariti i ovde. Ako je to primarni motiv odlaska neka razmisle da ostanu u Srbiji, jer prilike postoje i biće ih sve više. Ukoliko je reč o drugim razlozima – to je ipak lična odluka.
