Naše nedavno istraživanje pokazalo je da je u srpske startape do sada uloženo preko 140 miliona evra. U svom tekstu za Digital Business Review, naša Zoja Kukić pokreće pitanje kako je moguće da skoro ništa od tih investicija nije došlo od domaćih kompanija?
U startap svetu, uspeh i neuspeh su nerazdvojni. Za inovacije, kao osnovnu osobinu svakog startapa, ne postoji jasan recept, već isključivo ideja da ćemo kroz veliki broj pokušaja i grešaka moći da dođemo do rešenja. Nažalost, u ogromnom broju slučajeva se do dobrog rešenja nikada ni ne stigne — 9 od 10 pokrenutih startapa ne uspe. Ali, onaj jedan kome se ipak sve kockice sklope napravi toliko značajan pomak da je u stanju da motiviše nastanak niza novih startapa koji iz početka pokušavaju da se probiju. Taj startap može da donese ogromnu vrednost ne samo za njegove osnivače ili one koji su u njega ulagali, već i za celokupno društvo — interesantan je primer finskog startapa koji je kroz plaćene poreze nakon svoje prodaje uvećao državni budžet za tu godinu za skoro 4%.
S druge strane, nedavno smo iz istraživanja koje je sprovela FEFA saznali da čak 70% srpskih kompanija tvrdi da je već krenulo u proces digitalne transformacije. Ideja kojom se većina vodi jeste da je ovaj proces moguće sprovesti koristeći prilično tradicionalne digitalne alate i ni na koji način ne ostvarujući vezu sa onima koji tu famoznu Četvrtu industrijsku revoluciju žive svakoga dana, od trenutka kada su nastali — sa startapima. Iskustvo razvijenijih ekonomija pokazuje da je jedan od najboljih pristupa digitalnoj transformaciji upravo kroz ulaganje ili druge oblike bliske saradnje sa inovativnim startapima. Zašto im onda srpski biznisi ne veruju?
Inicijativa „Digitalna Srbija“ želi da pomogne da se ova dva sveta sretnu, okupe oko zajedničkih interesa i izgrade zdravu simbiozu koja će pozitivno uticati na čitavu ekonomiju.
Međutim, da bi se tradicionalna privreda odlučila na taj korak, važno je osvetliti srpski startap ekosistem i ukazati na prilike koje on pruža. Startape koji su se već dokazali lako je uočiti — kao što su svi Estonci ponosni na Skype, a Šveđani na Spotify, sve više nas u Srbiji zna za uspeh Nordeusa. Međutim, šta je sa svim onim startapima koji su i dalje u fazi pokušaja i greške, a koji nam govore u kom pravcu ide naša startap zajednica, ko sve može da joj se pridruži na tom putu i šta joj fali da stignu do cilja?
Inicijativa „Digitalna Srbija“, uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a, se upustila u dugoročni istraživački poduhvat i, za sam početak, uradili osnovno mapiranje sa fokusom na startape koji su već prošli prvu, ujedno i najranjiviju fazu. Posmatrane su startap kompanije koje zadovoljavaju bar jedan od ovih kriterijuma: ostvaruju prihod od svojih proizvoda, dobili su eksternu investiciju / grant ili već imaju zaposlene sa punim radnim vremenom. U istraživanju je učestvovalo 106 od ukupno 200 srpskih startapa koliko se procenjuje da zadovoljava ovu definiciju.
I, šta smo naučili? Domaći startapi najviše su okrenuti enterprise rešenjima, gejmingu, veštačkoj inteligenciji i big data analitici, blockchain i rešenjima za pametne gradove. Više od tri četvrtine njih već je lansiralo svoj proizvod, a 63% generiše prihod. Kao svoje korisnike u 57% slučajeva vide biznise, a tek zatim dolaze krajnji korisnici (41%), vladine i nevladine organizacije. Tržišta koja mahom ciljaju su bogata, pa u tom smislu na mapi korisnika njihovih proizvoda dominiraju SAD (37%), Evropa (26%), a onda i Srbija (11%) i druge zemlje regiona (11%). Znamo i da je najviše njih iz Beograda (71%) i Novog Sada (15%). Ovih 106 startapa zapošljava oko 1.700 ljudi, a najviše njih nema preko 10 zaposlenih.
Domaći startapi su zajedno prikupili više od 140 miliona evra investicija, dok je skoro polovina svoj rast finansirala bez ikakve eksterne finansijske podrške — što je dosta visok procenat u odnosu na razvijene ekosisteme. Tu dolazimo do činjenice da naša kultura ulaganja u startape još uvek nije dovoljno razvijena i da naši startapi i dalje imaju vrlo ograničen pristup sredstvima za finansiranje rasta što je, prema mnogim istraživanjima, od presudnog značaja za razvoj startap ekosistema.
Pohvalno je što je država uočila jaz između dostupnih finansija i potencijala startap ekosistema, te je nedavno ponudila podsticaje domaćim kompanijama za investicije u srpske startape kroz odobravanje poreskih kredita. Inicijativa „Digitalna Srbija“ će u narednom periodu, zajedno sa svojim članovima i partnerima, posebno raditi na smanjenju ovog jaza u želji da time pomogne razvoj što većeg broja uspešnih startapa i podrži inovativniji proces digitalne transformacije kompanija iz tradicionalnih grana privrede.
