Ovo su reči Vukašina Stojkova, jednog od osnivača Startita, koji već deset godina širom Srbije uvodi mlade u svet digitalne sutrašnjice. Sa timom koji predvodi, Vukašin je vrlo aktivan na unapređenju našeg društva kroz promociju korišćenja novih tehnologija u svakodnevnom životu i radu, sa posebnim akcentom na tehnološko preduzetništvo. Iz Startita su potekle neke od srpskih kompanija čiji se uspesi danas smatraju svetskim fenomenom.
Vukašin pre svega sebe smatra aktivistom koji svoj rad usmerava ka pozitivnoj promeni u društvu i svom okruženju. Jedna od njegovih ljubavi je istorija, i nju „čita” kao uputstvo za izgradnju budućnosti. Iz istorije, preko uspešnog izleta u dizajn, stigao je do Startita, prativši svoje uvek prisutno interesovanje za tehnologiju. Kako se uopšte izgradio Startit i šta je njegova vizija?
Pre deset godina sam na jednoj konferenciji u Nišu upoznao ljude koji su pozitivni, zadovoljni svojim poslom, preduzimljivi i koji na globalnom tržištu plasiraju svoje usluge i proizvode. Mene je to oduševilo, hteo sam da budem kao oni. Odlučio sam da pokrenem organizaciju koja će mladim ljudima poput mene da kroz digitalnu ekonomiju oslobodi potencijal, otvori sva vrata i učini ih nezavisnim od politike, geografije ili od institucija oko nas.
Startit je tako rastao ka cilju da mladim ljudima pružimo inspiraciju, obrazovanje i povezivanje sa domaćim i stranim partnerima. Vizija Startita je da za 15 godina životni standard naših ljudi bude kao u najrazvijenijim zemljama Evrope, zato što od životnog standarda zavisi zdravlje čitavog društva, zavise kultura, umetnost, zavisi raspoloženje ljudi na ulici. To je higijena jednog naroda.
Postoji li, kao takvo „tržište dobrih ideja“ kod nas, i koliko je ono slobodno?
Uprkos svim događajima u modernoj istoriji, mi jesmo jedan normalan, pametan i kreativan narod. Samim tim postoji velika količina sjajnih ideja koje naši ljudi imaju i pomoću kojih su u stanju da se potpuno ravnopravno nadmeću na globalnom tržištu. Mi smo videli ogroman broj takvih ideja koje su se probile na vrh svetske ponude, i to nas inspiriše da nastavimo da razvijamo takve ljude i takve ideje.
Pogledajte jedan od manje poznatih, a sjajnih primera – najveća turistička agencija za ribolovačka putovanja je nastala u Beogradu, koji niti ima razvijen rečni ribolov, niti ima more (smeh). To je apsolutno dominantan biznis i ogroman svetski fenomen, koji je potpuno samostalno nastao od strane jednog jedinog studenta Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu! Danas ta firma zapošljava 70 ljudi. To je primer koji pokazuje koje mogućnosti ima svako od naših mladih ljudi, bez obzira na to da li je iz Beograda ili iz nekog manjeg grada. U digitalnoj ekonomiji je jedino bitno znanje i stabilna internet veza.
Spektar mogućnosti u digitalnoj ekonomiji je, dakle, daleko širi nego što ga okviri stereotipa o „kodiranju i igricama“ prikazuju. Kakvim biste još primerima razbili ovaj stereotip?
Evo nekoliko veoma dobrih primera: S jedne strane imate čoveka koji je otvorio izuzetno uspešnu stočnu pijacu na internetu. Sa druge strane je tim ljudi koji su velika marketinška agencija za frizere u Americi. Sa treće strane su ljudi koji prave nameštaj u Srbiji, a prodaju ga po celom svetu. U našem prostoru, ovde u Startitu, sede momci koji upravljaju dronovima u Americi. U Novom Sadu postoji firma koja digitalizuje ljudski lik, tako što snimi nečije lice i od njega pravi identičnu digitalnu projekciju.
Da li digitalna ekonomija umanjuje rizike zbog kojih bi neko inače odustao od ideje za biznis? Kako ona može da motiviše i ohrabri preduzetnike?
Ono što je sjajno kod digitalne ekonomije jeste što su sva znanja potrebna za učešće u njoj besplatno dostupna na intenetu. Podjednako sjajno je što vi preko interneta lako možete da proverite da li je vaša ideja dobra za biznis ili nije. Ako, recimo, otvarate pekaru, vi nećete znati koliko će ljudi dolaziti u nju dok ne uložite ozbiljan novac, zakupite i opremite lokal, zaposlite ljude i otvorite je. Na internetu, vi možete napraviti neku vrstu digitalnog biznisa za male pare, i relativno brzo dobiti informaciju koja će vam jasno reći vredi li dalje ulagati u to.
Sa druge strane, ako želite jednostavno da radite, ponudite svoje veštine na globalnom tržištu, na internetu postoje platforme gde možete raditi za ozbiljno dobro plaćene projekte, potpuno nezavisno od toga gde sedite, kakvo je vaše okruženje, kakve su prilike u zemlji.
Veštine koje su potrebne u digitalnoj ekonomiji se lako daju preneti s jednog posla na drugi iz sledećeg razloga – svaka grana industrije, svaki zanatlija, sve u narednih godinu ili deset godina postaje digitalno. Potreba za digitalnim veštinama samim tim postaje sve veća i veća. Steknete li jedan set digitalnih veština, nijedan neuspeli pokušaj biznisa vas neće „zakopati”, vrlo brzo ćete se naći u novoj priči.
Zato bih voleo da ovim putem pozovem svu decu i roditelje koji će pročitati ovaj intervju da prate sadržaje na portalima BudimoPametni.rs i Startit.rs, i da obrate pažnju na programe i predavanja koje nudimo u našim centrima. Trenutno ih u Srbiji imamo osam, a uskoro će taj broj biti mnogo veće.
Da li je u digitalizaciji ključ ka toliko željenoj decentralizaciji?
Veoma je bitno za jedno društvo da njegovi ekonomski i kulturni potencijali nisu zgusnuti na dva mesta. Zdravo je imati razvijene zajednice širom zemlje, društvo u kojem ljudi nisu „prokleti“ geografijom. Na nama, Startitu, Inicijativi „Digitalna Srbija“, mnogim drugim organizacijama i Vladi Srbije na kraju krajeva, jeste da pružimo priliku ljudima iz manjih mesta da dobiju svest o digitalnoj ekonomiji i neophodno znanje da bi postali njegov važan deo.
Prva podrška za nečiju ideju počinje ipak od kuće. Koliko je generacija roditelja današnjih klinaca spremna za digitalni svet o kome govorite?
Potpuno je normalno da se starije generacije boje promena. Tehnološki svet se toliko brzo menja da je čak i meni koji živim sa tehnologijom otkad znam za sebe to ponekad zastrašujuće. Normalno je prihvatiti i razumeti da strah postoji.
Roditelji žele i želeće ono što je najbolje za njihovu decu, a mi smo na prekretnici gde se svet ne menja više ni srednjim, već strahovito brzim tempom. Zato moramo da pripremimo svoju decu za taj novi svet. Ma koliko da roditelj ima bojazan od tehnologije, najbolje što može da učini jeste da ohrabri svoje dete da prigrli mogućnosti digitalne ekonomije.
Mislim da bi bilo dobro za naše društvo da prepoznamo legitimnost takvog straha da bismo priredili roditeljima sadržaje pomoću kojih će upoznati prednosti digitalne ekonomije, a ujedno u to uključiti i decu. Nije dovoljno obrazovati samo mlade.
Kako, sa druge strane, pripremiti decu na digitalnu sutrašnjicu? Kako izvesti da razmišljanja u pravu centara za podršku kao što je Startit postanu rutina?
Za najmlađe, od kojih se počinje, verujem da je možda najispravnija taktika učiti ih kroz igru, kreirati programe u kojima će oni praviti, recimo, igrice ili robote. To je ono što smo mi u Startitu besplatno organizovali još leta 2016. godine, i planiramo da to nastavimo da radimo širom Srbije. Međutim, ako želimo pravi efekat na nivou države, to je nešto što je potrebno uvrstiti u formalno obrazovanje.
Da li je moguća jednostavna promena u našem obrazovnom sistemu koja bi imala višestruko jači i isto toliko pozitivniji efekat na omladinu i njihova stremljenja ka profesijama sutrašnjice?
Teško je kreirati nov i inovativan pedagoški program, a posebno je teško uvesti ga u sistemu kao što je formalni sistem obrazovanja u Srbiji. Tako je svuda u svetu, sistem obrazovanja se teško menja. Međutim, veličina tog izazova ne sme biti prepreka u našem nastojanju da narednim generacijama, svojoj deci, stvorimo prilike za bolji život, jer je apsolutno jasno da taj put vodi preko boljeg obrazovanja, i to je nešto na čemu mi kao celo društvo moramo da radimo.
