Jedan od osnivača kompanije Nordeus i predsednik našeg Upravnog odbora u intervjuu za NIN kaže da fokusom na digitalne proizvode i usluge naša privreda može da ostvari ogroman rast i građanima donese bolju budućnost. Prenosimo tekst u celosti.
Nakon Nordeusa, veoma uspešne kompanije koja se bavi proizvodnjom video igara i ima 190 miliona korisnika širom planete, Branko Milutinović je prošle godine pokrenuo i neprofitnu organizaciju Inicijativa „Digitalna Srbija“.
Trenutno okupljamo 19 kompanija i organizacija koje dele istu viziju Srbije kao digitalno transformisanog društva. Iako dolazimo iz najrazličitijih industrija, od biotehnologije i video igara, do konsaltinga, medija i bankarstva, svi smo svesni šta donosi Četvrta industrijska revolucija i čvrsto verujemo da fokusom na digitalne proizvode i usluge naša privreda može da ostvari ogroman rast i građanima donese bolju budućnost.
Srbiju vidite kao vodeću digitalnu ekonomiju u 21. veku. Šta nam fali da bismo to postali?
Da bi se sve to desilo, neophodno je da pokrenemo korenite društvene promene. One se odnose, pre svega, na jačanje sistema obrazovanja, unapređenje pravnog okvira, pružanje podrške inovativnim startapima, ali i pokretanje javnog dijaloga o prednostima digitalnog društva.
Pre par nedelje su javnost zbunili nepotpisani bilbordi i TV reklame sa decom koja izjavljuju da ne žele da budu nezaposleni kada porastu i ne žele da odu iz Srbije. Ispostavilo se da je reč o kampanji Inicijative „Digitalna Srbija“ pod nazivom „Budimo pametni“. Šta je njen cilj?
Želimo da pozovemo celokupno društvo da zastane na kratko, pogleda oko sebe i razume trenutak u kome se svet nalazi. Suočeni sa do sada najvećom industrijskom revolucijom koja suštinski menja način na koji svet funkcioniše, naš stil života i odnos prema poslu i drugim ljudima – mi zapravo stojimo pred istorijskim izborom. Da li ćemo se na vreme okrenuti budućnosti i iskoristiti prilike koje tehnologija donosi ili ćemo ponovo propustiti šansu i iz ove revolucije još jednom izaći kao gubitnici? Zato pozivamo ljude da svi zajedno budemo pametni i donesemo pravu odluku. U kampanji se fokusiramo na obrazovanje okrenuto budućnosti jer smo uvereni da tu leži ključ šanse koju treba da ugrabimo.
Privrednici se često žale da obrazovni sistem ne odgovara na potrebe tržišta rada. U kom pravcu bi trebalo reformisati obrazovanje u Srbiji?
Naš zadatak je da premostimo jaz između obrazovanja koje imamo i obrazovanja koje nam je potrebno. Prvi korak je da ljudi iz privrede i nastavnici u školama i na fakultetima počnu da rade zajedno. Ja sam ponosan na to što je programiranje deo obaveznog programa u osnovnim školama i što smo ove godine dobili više od 40 specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama, ali to je tek početak. Aktivno razgovaramo sa nekoliko fakulteta oko uključivanja predstavnika privrede u osmišljavanje, ali i realizovanje različitih studijskih programa, želimo da radimo više sa profesorima na rešavanju stvarnih problema kroz master i doktorske radove, kako bismo dobili mlade ljude koji će govoriti jezikom savremenog tržišta i biti spremni za poslove budućnosti.
Često se postavlja pitanje da li će uskoro roboti zameniti ljude i na kojim pozicijama. Predviđa se da će svaki treći posao u narednih 15 godina biti automatizovan. Kako država i društvo mogu da upravljaju ovim procesom?
Zbog ovakve, vrlo izvesne budućnosti, svojoj deci dugujemo obrazovanje koje će im omogućiti da ne postanu jeftina radna snaga i oni kojima će tehnologija lako oduzeti posao. Umesto toga, obrazovanje okrenuto budućnosti daće im priliku da oni budu ti koji će koristiti nove tehnologije i biznis modele da kreiraju veliku vrednost – iz Srbije će unapređivati svet. Ako sklonost ka prirodnim i tehničkim naukama koju već imamo kao zemlja nadogradimo modernim obrazovanjem, imaćemo generacije mladih ljudi koji mogu da kreiraju ogromnu vrednost. Ukoliko svi budu stekli osnovna znanja u oblastima kao što su programiranje, veštačka inteligencija, robotika, biotehnologija ili blokčejn, umesto gubitka poslova, Četvrta industrijska revolucija doneće im mogućnost da svoje buduće pozive, bili lekari, advokati ili menadžeri, obavljaju bolje nego velika većina njihovih kolega u svetu.
Verujem da imamo šansu, kakvu kao društvo nikad nismo imali, da stignemo, ako ne i prestignemo najrazvijenije zemlje sveta. Da buduće generacije ostanu u Srbiji i dobro žive od svog rada koji će naplaćivati na globalnom tržištu.
Mislim da je važno da verujemo u sebe i raduje me što smo već napravili ogromne korake napred, ne samo u odnosu na region, gde smo daleko ispred, već i na najrazvijenije zemlje. Na primer, uvođenje programiranja kroz „Python“ koji će učiti svi osnovci u Srbiji, specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama, uz ubedljivo najjaču digitalnu privredu u ovom delu sveta, koja nesebično radi na boljem sutra za sve nas, već nas svrstava u veoma mali broj zemalja na svetu koje prave konkretne korake da se pripreme za budućnost koja neminovno dolazi.
