SKENER
DIGITALNE
PRIVREDE uz podršku našeg člana PwC

Sa druge strane, kod kompanija sa svojim proizvodom, polovina njih još uvek ne može da proceni uticaj, dok je 36 odsto već osetilo negativne efekte, a duplo manje njih pozitivne. Iako se može reći da je negativni uticaj na njih slabiji nego kod uslužnih kompanija, veliki procenat njih koji još uvek ne mogu da procene uticaj može da preokrene ove rezultate brzo. Jedan od razloga može biti i što su proizvodne kompanije deo svojih proizvoda prodale unapred i mora da prođe vreme pre nego što bi videli da li će se te prodaje obnoviti.

Ukoliko posmatramo sektorski, za određene segmente na osnovu uzorka već možemo da navedemo pojedine zaključke. Najveći broj kompanija koje se bave razvojem video-igara još uvek ne može da proceni uticaj, dok među kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom značajan procenat vidi i pozitivan uticaj. Rezultati su suprotni očekivanjima kod onih koji se bave razvojem poslovnih rešenja i onlajn trgovinom i e-prodajom. Naime, većina domaćih kompanija koje se bave razvojem poslovnih rešenja vidi negativan uticaj, kao i 50 odsto podsektora onlajn trgovina i e-prodaja.

Zanimljivo je da je svaka četvrta kompanija navela da radi na razvoju nekog od rešenja za COVID-19. Za one koji prate i domaću, a i stranu IT scenu ovaj podatak ne čudi, jer smo tokom pandemije svedočili velikom broju aktivnosti IT sektora kako bi se podržala borba protiv ovog virusa.

Pored toga, zanimljivo je i da polovina kompanija već prilagođava svoje proizvode i usluge novim okolnostima ili planira da to uradi. Takođe, pratili smo i sektore koji trenutno beleže rast i pitali domaće kompanije da li njihovi proizvodi mogu da se prilagode za upotrebu u nekim od njih. Najveći broj njih nema tu mogućnost, dok skoro trećina vidi prostor u nadogradnji svojih proizvoda i usluga za kreiranje rešenja za rad na daljinu.

Startap ekosistem u Srbiji nalazi se u fazi aktivacije koja je jedna od najranijih faza razvoja. Samim tim celokupan ekosistem se može mnogo brže razvijati uz unapređenje nekoliko ključnih faktora. Isto tako, negativni eksterni šokovi mogu imati mnogo značajnije posledice. Pandemija će sasvim sigurno uticati i na naš ekosistem, pa je neophodno što bolje razumeti taj uticaj i preduzeti mere koje mogu ublažiti eventualne negativne posledice.

Iako ne čine veliki udeo u BDP-u srpske privrede, značajan broj ljudi u našoj zemlji posluju kao frilenseri. Naime, Srbija je na prvom mestu po broju ljudi koji za život zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika. Podaci Svetske banke pokazuju da među evropskim zemljama, Srbija i Rumunija imaju najveći procenat digitalnih radnika srazmerno ukupnom broju stanovnika. 

Situacija u Srbiji prati globalne trendove. Na primer, Kupujem Prodajem je nakon kraćeg pada u broju poseta i registracija na početku krize, u svim posmatranim parametrima premašio vrednosti iz perioda pre krize, a najviše u broju novih korisnika. U aprilu su postigli i rekordan broj novih oglasa.

Ipak, istraživanje Privredne komore Srbije ukazuje na to da tek svaki treći biznis u zemlji može da pređe na onlajn poslovanje. Dodatno, podaci kažu da je više od 50 odsto svih biznisa već uvelo elektronsko trgovinu, dok oko 30 odsto njih planira da to uradi.

S obzirom na to da smo u poslednjih nekoliko nedelja u situaciji da koristimo više digitalnih alata kako bismo nastavili da obavljamo svoje svakodnevne poslove, smatrali smo da je značajno videti kako i da li su se neki procesi digitalne transformacije usporili, ubrzali ili naknadno pojavili usled novonastalih uslova u kompanijama iz svih industrija u Srbiji.

Ispostavilo se da je više od 35 odsto kompanija ubrzalo svoje projekte digitalne transformacije kako bi što pre odgovorilo na okolnosti koje su nastale usled COVID-19 pandemije.

Najusporeniji je razvoj sospstvenih digitalnih proizvoda što ukazuje da kompanije nemaju resursa da odgovore na izazove koje je pred njih stavio COVID-19 i zaboravljaju svoj starteški, transformacioni pristup. Ovo ukazuje na to da u toj sferi može da se otvori prilika za neke nove igrače.

Na pitanje zašto je ubrzalo svoje projekte koji se odnose na digitalnu transformaciju više od 60 odsto kompanija je odgovorilo da je to zato da bi što pre odgovorili na izazove koji su nastali usled COVID-19 i da smatraju da je to dobro za kompaniju. Dobra vest je da gotovo 70 odsto kompanija planira da uvede nove projekte u domenu digitalne transformacije. Najviše njih navodi razvoj prodaje preko interneta, ali tu su i unapređenje korisničkog iskustva i razvoj novih digitalnih proizvoda kompanije. Ovo je dobar pokazatelj da su naše kompanije u mogućnosti da sprovedu digitalnu transformaciju i unaprede svoje poslovanje uz pomoć digitalne tehnologije.

Iako je broj oglasa bio gotovo na istom nivou u februaru i martu ove godine, broj poslodavaca koji su poručili oglase u martu je manji u odnosu na prethodni mesec. To znači da su oni poslodavci koji zapošljavaju u periodu pandemije, oglasili veći broj pozicija.

Brojke su malo drugačije ako pogledamo samo one pozicije koje su oglasili poslodavci čija je primarna delatnost povezana sa informacionim tehnologijama. Naime, tu se vidi veoma značajan pad u broju pozicija, pogotovo u aprilu. Broj ovih oglasa u martu 2020. godine je za četvrtinu manji od broja oglasa u prethodnom mesecu i na nivou od svega 61 odsto broja oglasa u istom mesecu prošle godine.

Ovi podaci ukazuju na to da je održanje otvorenih pozicija u IT sektoru bio pre svega zahvaljujući poslodavcima iz drugih sektora. Imajući u vidu da je za veliki broj industrija digitalizacija nužna kako bi se održalo poslovanje u uslovima pandemije, ne čudi da su odlučili da pojačaju svoje in-house kapacitete.

Kod objavljenih IT oglasa, preovlađuje tip zaposlenja na puno radno vreme (više od 90 odsto), a očekivano je primetan rast broja oglasa koji podrazumeva rad od kuće (remote).

Iako iz Infostuda naglašavaju da je u martu i aprilu primetan značajan pad u broju svih oglasa, najmanji pad u broju oglasa desio se u IT sektoru. Broj IT oglasa cele prošle i ove godine varira između 500 i 600 mesečno, dok njihov udeo u ukupnom broju oglasa varira između 11 i 14 odsto, osim u martu i aprilu ove godine, kada on iznosi 19 i 25,5 odsto. Usled toga, otvorene IT pozicije sada čine jednu četvrtinu ukupnog broja otvorenih pozicija.

Kao što smo već napomenuli, i digitalni sektor sam po sebi će proći kroz ozbiljne posledice, ali i kroz sopstvenu transformaciju. Međutim, još važnije, digitalni sektor će nakon ove pandemije biti mnogo veći nosilac transformacije za sve grane privrede.

Upravo zbog toga je važno da Srbija očuva ovaj sektor, ne samo zato što će njegov oporavak doprineti privrednom razvoju, već i zato što će on pomoći dalju transformaciju drugih sektora. A važno je da u ovom procesu što više domaćih kompanija i stručnjaka učestvuje u ovim transformativnim procesima, zadržavajući know-how u zemlji i time obezbeđujući njen dalji razvoj.

Pre nego što krenu da se razmatraju posebne sektorske mere, važno je napomenuti da ne postoje univerzalne mere koje će pomoći svima u digitalnoj privredi odjednom. Na osnovu našeg istraživanja, zaključujemo da je digitalnim kompanijama ubedljivo najvažnija mera smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene — što se može razumeti s obzirom na to da zapošljavaju najviše ljudi u celom sektoru i da plate čine najznačajniji deo njihovog ukupnog ulaganja.  Kao i za 78 odsto digitalnih kompanija, smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene je među najvažnijm merama i za startape i frilensere, ali u nešto manjim procentima i obe ove grupe navode i druge koje su im izuzetno važne. Zanimljivo je da se primarne mere za frilensere i startape ne razlikuju od onih koje su im bile važne i pre pandemije — 75 odsto startapa predlaže veću podršku države finansiranju startapa, dok 70 odsto frilensera traži odlaganje Testa samostalnosti.

U nastavku detaljnije analiziramo tri najčešća odgovora u celokupnom istraživanju, a zatim ćemo se osvrnuti i na one koji su specifični za određene podgrupe.